Мајстори барока - Антониo Пандолфи Меали

Aнсамбл Арс Антиква Аустрија под управом Гунара Лецбора изводи виолинске сонате Антонија Пандолфија Меалија, објављене у Четвртој књизи соната из 1669. године.

Овај италијански композитор који је стварао у другој половини XVII века, био је готово непознат широј публици, све док музиколог Фабрицио Лонго није започео свој истраживачки рад који је резултирао публиковањем Пандолфијевих соната 2005. године. Лого је изнео на светлост дана и биографске податке о композитору који су до тог тренутка били непознати.

Антонио Пандолфи је рођен 1629. године у тосканског градићу Монтепулчану, да би се још као дете са фамилијом преселио у Венецију, где је његов полубрат Ђовани Батиста Меали певао као кастрат у Базилики Светог Марка. Пандолфи је потом ступио у службу принцезе Ане де Медичи у Инзбруку, која је била удата за аустријског надвојводу Фердинанда Карла Хабзбургшког. Инзбрук је напустио вероватно око 1660. године када је локални издавач Михаел Вагнер објавио збирку Соната за виолину Дон Ђованија Антонија Пандолфија Меалија, где, из композиторовог имена, ишчитавамо да је био свештеник и да је преузео и презиме свог очуха.

Ову колекцију Пандолфи је поново штампао у Риму 1669. године, из чијег предговора сазнајемо да је у међувремену добио место виолинисте при Месинској катедрали. Године 1675. композитор напушта ову службу под трагичним околностима. Наиме, у жучној расправи са римским кастратом Ђованијем Маркетом, Пандолфи је потегао сабљу на певача, који је неколико сати касније преминуо. Композитор је побегао из Месине, укрцавши се на француски брод који је пловио према Шпанији. Документа сведоче да је, потом, био запослен као виолиниста у Краљевској капели, где је добио место захваљујући својим везама за хабзбуршком династијом која је у то доба владала и Шпанијом. У Мадриду је остао до краја живота, поштован као композитор и извођач. Претпоставља се да је преминуо у Шпанији негде после 1679. године.

Емисију уређује Ксенија Стевановић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом