Џон Макмилан: Прозак, аутентичност и аристотеловска средина
У емисији „Етичке дилеме“ која је на Трећем програму у понедељак, 18. јуна 2012, можете слушати текст Џона Макмилана „Прозак, аутентичност и аристотеловска средина“
Макмилан сматра да постоји склоност ка мишљењу да филозофија може да допринесе биоетици охрабривањем људи да систематски излажу аргументе за морална становишта. Наиме, ако се више критички размишља о разлозима за морална веровања, могу се открити противречности и неадекватна оправдања. С друге стране, допринос филозофије биоетици може да буде у објашњавању видова моралне филозофије. На пример, филозофске теорије о моралној одговорности могу да се употребе да би се анализирале претпоставке садржане у обавезној терапији ментално оболелих. „Још један важан допринос филозофије јесте да експлицира оно што се крије иза наших преференција о томе шта наше животе чини вредним живљења. Значајна примена ових идеја везана је за утицај које психотропски лекови могу да имају на то како људи процењују властиту добробит", пише аутор.
У тексту који је преузет из зборника Arguments and Analysis in Bioethics (2010), Џон Макмилан између осталог излаже како филозофска објашњавања добробити могу да се примене тако да допринесу тумачењу психолошке промене која је узрочно повезана са леком прозак. Аутор покушава да одговори на питање како нови психијатријски лекови, попут рецимо прозака, могу да утичу на то како ми разумемо сами себе.
Текст је превела Јелена Косовац.
Уредница: Оливера Нушић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари