Хосе Бергамин на Трећем програму

Хосе Бергамин, шпански песник, писац и есејиста, ангажовани интелектуалац, републиканац и, у исто време, католик, пријатељ Луиса Буњуела и најутицајнијих европских уметника и интелектуалаца, једна је од најупечатљивијих фигура европске уметничке и интелектуалне сцене двадесетог века.

У тексту Костур за аутоматску сабласт о Хосеу Бергамину преводитељка Александра Манчић је напсиала: «Сама кост и кожа, попут Дон Кихота - пред крај живота умео је да маше штапом као неким слабашним мачем - није одустајао од борбе са ветрењачама». Ова слика веома јасно описује Бергамина као човека који је читавог живота ишао против главних струја, спајајући у својој личности, у своме ангажману, оно што се сматра неспојивим - борбу за републику и католичанство. Његова непрестана борба за освајање како грађанске слободе, тако и слободе за уметност, али и слободе у самој уметности, водила га је кроз политичке догађаје свога доба и везивала за најистакнутије уметнике и интелектуалце. Није, стога, необично што је исписао силне странице о католичким опсесијама с једне стране, а да је, с друге, управо немилосрдно критиковао само католичанство. (Утолико је веома занимљиво да Ђорђо Агамбен, једна од најмаркантнијих филозофска фигура данашњице, наводи управо Бергамина као свог учитеља.) Борац против баналности, са изграђеним уметничким инстинктом, бескомпромисан, Бергамин је увек бивао у самом средишту најважнијих уметничких и политичких догађаја века.

У циклусима посвећеним Бергамину и у преводу Александре Манчић, прочитаћемо Бергаминове текстове Значај ђавола, Дон Танкредов кип и Мрена сликарства.

Уредник емисије Иван Миленковић