Франсес Кам: Клонови, ембриони и будуће генерације

Франсес Кам у свом есеју истиче да допустивост наших поступака понекад може да зависи од идентитета оних на које ће ти поступци утицати. Истраживањем овог феномена традиционално се иначе бави деонтолошка етика. Према деонтолошкој етици, оно што треба да чинимо није увек у функцији онога што ће довести и до најбољег исхода. Наиме, може се десити да у моралном погледу будемо ограничени тиме да нешто доведемо до најбољег исхода, јер би то захтевало да нашкодимо некоме ко сам не би имао користи од нашег поступка, иако неко други можда и би. Џон Ролс одређује ову позицију као „морални значај одвојености особа". Један од начина изражавања ове идеје јесте да особе начелно нису међусобно заменљиве, када је реч о прорачунима штета и користи, сматра Франсес Кам. „Прецизније, наношење штете особи А не може се надокнадити чињењем добра особи Б, само зато што би она била надокнађена чињењем исте користи самој особи А". Ауторка, између осталог, укратко излаже начине на које различити идентитети оних на које утичу наши поступци могу да утичу на допустивост наношења штете без икакве пратеће користи за њих. Такође, она разматра какву врсту својстава ентитет мора да има да би могао да пружи аргумент за то да штете које му се наносе нису надокнадиве користима које одлазе другоме. У тексту који је објављен у часопису Social Philosophy and Policy, 2005. године, Камова истражује основаност брига везаних за репродуктивно клонирање које се односе пре свега на бојазан да ће клонирани људи постати међусобно заменљиви. Питање је, међутим, да ли су замене које би биле недопустиве интерперсонално, допустиве када делујемо на ембрионе, чак и када ће постојати континуитет између било ког таквог ембриона и особе која ће настати од њега. „Ако су оваква замењивања допустива, то ће послужити као критика оних који тврде да морални статус ембриона треба да буде статус особе, ако је извесно да ће ембрион постати особа, насупрот томе да ембрион само има потенцијал да постане особа", пише Франсес Кам.

Текст је с енглеског језика превела Јелена Косовац.

Уредница: Оливера Нушић