Хроника Трећег програма
Емитоваћемо осврте Александра Милосављевића на представе изведене на 57. Стеријином позорју, Слађане Илић на збирку песама Дејана Алексића "Једино ветар" и Милунике Митровић на књигу Предрага Крстића "Асоцијативни филозофски речник".
Овогодишње Стеријино позорје, чији је програмски наслов Наши очеви, одржано је од 25. маја до 2. јуна у Новом Саду. У овом тексту Александар Милосављевић пише о предствама Плодни дани (текст Борис Лијешевић и Јелена Кисловски Лијешевић, режија Борис Лијешевић, копродукција Атеље 212 и Културни центар Панчево) и Није живот бицикло (текст Биљана Србљановић, режија Анселм Вебер, продукција Шаушпилхауз из Бохума).
Предству Плодни дани Борис Лијешевић је режирао по моделу мале сценске форме и докуметаристичке драматургије, а материјал је пронашао на одговарајућим интернет сајтовима на којима искуства размењују парови који природним путем не могу да добију децу. Радња се одвија на географски широком простору (Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Црна Гора), а кроз исповести актера назире се сав хаос административно-бирократских нелогичности, предрасуда, те необјашњивих законских препрека.
Биљана Србљановић је написала комад Није живот бицикло по наруџбини немачког позоришта Шаушпилхауз, а прaво првог извођења припало је Југословенском драмском позоришту из Београда. За разлику од српске инсценације коју је критика махом оценила као претенциозну, немачка ауторска екипа приступила је сценској реалзиацији с мање предрасуда, без потребе да по сваку цену истиче да на репертоар ставља дело једне од најтраженијих европских драмских списатељица, али са довољно амбиција да изрази све трагичне, ироничне и духовите компоненте драмског текста.
* * *
Дејан Алексић (1972) је за своју најновију збирку поезије Једино ветар, која је прошле године објављена у издавачкој кући Имам идеју из Краљева, добио награду Меша Селимовић. На додели награде аутор је рекао: то нарочито бдење над светом утврђеним у свом вештеству, а по мерама наших опсена, доводи нас у предводрје другачијег знања, знања чији је смисао да одржава свет у нама, а не нас у свету. Остајући доследан својим стваралачким преокупацијама и мотивима који се заснивају на испитивању опозиција исказиво-неисказиво, свакодневно-исконско, профано-свето, на препевавању филозофских система и офилозофљењу поетског - Алексић развија могућности да неисказиво пређе у исказано, и то низом оригиналних и функционалних досeтки, метафора и поређења, пише Слађана Илић.
* * *
Асоцијативни филозофски речник, објављен прошле године у издању Арт принта из Бања Луке, нова је књига Предрага Крстића у којој аутор на духовит и проницљив начин открива бескрајно заводљиву игру неочекиваних значења и звучања филозофске терминологије. Сматрајући да одговорност мишљења захтева да се оно спроводи и по цену саморазарања и да је обесправљивање грешке грешка, Крстић изнoси слојеве и спојеве речи и синтагми којима, потом, најситнијим редукцијама или пермутацијама даје духовиту димензију и уврнуто значење, пише Милуника Митровић.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари