Музика 18. века

Јохан Шретер, немачки пијаниста и композитор, рођен је 1753. године у породици музичара. Његов отац је био обоиста на саксонском двору, а млађи брат и две сестре су такође имали запажене музичке каријере. Као дечак, певао је у хору, али се касније у потпуности посветио учењу клавира и компоновању. Са 14 година наступио је у Лајпцигу као солиста, а потом су уследиле и турнеје по Холандији и Енглеској. Године 1772. дебитовао је у Лондону, изводећи Клавирски концерт који је сам компоновао. По наговору Јохана Кристијана Баха, Шретер је одлучио да се трајно настани у енглеској престоници, где је убрзо постао један од најтраженијих пијаниста и најомиљенијих професора музике. Након смрти Јохана Кристијана Баха 1782. године, овај уметник је постао музички директор капеле Краљице Шарлоте.

У високим круговима енглеског друштва, Шретер је пронашао себи и жену, Ребеку, али се породица богате наследнице противила овом браку. Након што је пар побегао у Шкотску, њени родитељи су одобрили венчање, али под условом да Шретер прекине своју каријеру јавног извођача. Ипак, пијаниста је повремено држао концерте, али сада само за чланове енглеске краљевске породице и највише ешалоне аристократије. Јохан Шретер је са Ребеком живео у Пимлику, надомак Лондона, где је са непуних четрдесет година, 1788, и преминуо. Лепа, млада удовица, пар година касније запала је за око и Јозефу Хајдну, који јој је након посете Лондону, посветио своја Трија из опуса 82.

Значај Јохана Шретера за развој музике у Енглеској огледа се пре свега у његовом пијанизму. Он је одушевљавао публику лакоћом и грациозношћу са којом је изводио брзе пасаже, те је сачувана критика у којој се наводи да је „његов додир екстремно лаган и грациозан, те је и само посматрање већ задовољство само по себи”. Посебно популарни били су Шретерови клавирски концерти из опуса 3 и 5, који су импресионирали и Моцарта и инспирисали га да за њих напише оригиналне каденце.

Емисију уређује Ивана Неимаревић.