Фестивал нове музике у Винипегу 2011

У емисији МУЗИКА ВИВА, среду 6. јуна, почињемо циклус у којем ћемо представити композиције изведене на прошлогодишњем Фестивалу нове музике у Винипегу. Емитоваћемо остварење под називом "Циркус максимус" Џона Кориљана.

У овом делу, насталом 2004. године, амерички композитор је желео да испита просторни аспект звука. Како само распоређивање музичара широм дворане није пружило жељени ефекат, Кориљано је посегнуо за програмском, ванмузичком подршком свом звучном концепту. Наиме, приликом испитивања просторности звука, аутора је, према сопственим речима, атмосфера на проби подсетила на римске арене. Своје дело усмерио је ка исцртавању паралела између овог античког вида забаве и данашњег времена у којем „лаки" програми у медијима, публици пружају исти доживљај као што су то чиниле окрутне борбе гладијатора.

Композиција се састоји из осам делова који се изводе атака. Започиње интроитусом у коме се оглашавају трубе фанфарним мотивом, означавајући почетак игара. Дело се наставља заводљивим обраћањем квартета саксофона, чија мелодија одјекује широм дворане понављајући се у другим инструментима, што симболизује хипнотишућу моћ медија забаве да гледаоца вежe за себе. Након првог динамичког климакса у којем је представљена разуздана енергија масе, следи мирнији музички ток који означава почетак ноћи. Међутим, то је само предсказање фуриозне процесије која ће се повести око арене, ослобађајући деструктивну енергију гомиле. Овај ток се затим трансформише у молитвену катарзу, музички представљену понављањем акорда у плагалном односу на различитим висинама. Почетак коде наговештен је претварањем „молитвеног" звучног материјала у тему интроитуса, која нараста до монументалног звучног масива који на врхунцу брутално прекида пуцањ из пиштоља, чиме се дело окончава.

Композицију Циркус максимус Џона Кориљана слушаћете у интерпретацији Симфонијског оркестра из Винипега под управом Александра Микелтвејта.

Аутор емисије: Милан Милојковић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом