Вокална лирика

За настанак овог дела везана је интересантна љубавна прича. Име циклуса потиче од једне даме, Матилде Везендонк, супруге добростојећег трговца свилом која је средином XIX века живела у Цириху, где је и упознала Вагнера. Њен супруг је великодушно финансијски помагао и штитио композитора након изгнанства на које је Вагнер био приморан због учешћа у револуционарним дешавањима 1848/49. године.

«Једно ново познанство ме је ове зиме посебно дојмило. Мушки члан тог пара ме је оставио равнодушним, за разлику од женског - ја сам запањен, колико живости и дражи сам међу њима срео» писао је Рихард Вагнер у фебруару 1852. године свом пријатељу Теодору Улигу, након што је у Цириху упознао Везендонкове.

Према мишљењу самог Вагнера, сваки уметник има права на једну музу - Матилде Везендонк је била његова. За разлику од Вагнерове тадашње супруге Мине, Матилде је разумела његову уметност. Поред тога, љубавни троугао у који је Вагнер уплетен инспирисао је композитора да напише и оперу засновану на несрећном љубавном пару Тристану и Изолди. Матилде је била његова Изолда која је написала пет песама. Вангер је компоновао музику на те стихове и назвао их Пет песама за женски глас и клавир. Али то није био једини споменик њиховој љубави - две од ових пет песама послужиле су као студије за Вагнерову музичку драму Тристан и Изолда. О њиховој љубави сведочи и посвета записана на ободу партитуре првог чина Валкира где стоје иницијали Г. С. М, разумљиви само њој, а који значе Gesegnet sei Mathilde - Благословена буди Матилде.

Ограничена и по свој прилици платонска веза између Вагнера и Матилде Везендонк окончана је нагло 1858. године када је Вагнерова супруга Мина изазвала скандал. Вагнер је напустио Цирих и отишао за Венецију, где је наставио рад на Тристану и Изолди, изгладивши сукоб са Мином.

У емисији ВОКАЛНА ЛИРИКА, песме Анђео, Буди мирна, У стакленику, Бол и Снови изводи мецосопран Меланија Бугариновић у пратњи пијанисте Зденка Марасовића.

Уредница емисије Ивана Неимаревић