Разум и осећајност

Мануел Каналес је рођен 1747. године у Толеду, а остао је запамћен као први шпански композитор гудачких квартета. Данас се релативно мало зна о животу овог композитора и виолончелисте. Чини се да је био немирна душа, која је покушавала да нађе своје место у друштву које није превише ценило камерну музику. Као и многи други његови савременици, Каналес је морао да прихвата најразличитије послове, али се упркос томе често налазио у беспарици.

Најобухватнију студију о животу и делима овог аутора написао је Хулио Гомез 1912. године. Он је утврдио да се Каналес преселио у Мадрид 1770. године, где се сусрео са композиторима Франческом Монталијем и Хозеом Херандом, који су писали дела за салон Војводе од Албе. Композиције ових аутора писане су у галантном стилу, који је већ постао превазиђен у тренутку када је Каналес ступио на музичку сцену. Већи утицај на Каналеса него дела његових сународника, оствариле су композиције италијанских аутора који су у то време живели на Пиринејском полуострву - Гаетана Брунетија и Луиђија Бокеринија.

Иако је живот у Мадриду имао своје предности, пре свега у смислу искуства које је Каналес стекао у додиру са новим музичким стилом, он је био приморан да се врати у родни Толедо након смрти Војводе од Албе. Тамо је радио као контрабасиста у црквеном оркестру, а привремено и као капелник катедрале, када је и настао највећи број његових духовних дела. Умро је 1786, са само 39. година.

Квартети које представљамо у емисији објављени су 1782. године као Шест квартета за две виолине, тенор и бас - односно за виолу и виолончело, опус 3 Мануела Каналеса. Иако посвећена шпанском краљу Карлосу III, ова дела су штампана у Лондону, и то у издању Вилијема Нејпијера. Нејпијер је био један од најпознатијих лондонских издавача музикалија у другој половини 18. века, а Каналесове композиције налазе се у четворотомној колекцији заједно са квартетима Хајдна, Бокеринија, Јохана Кристијана Баха, Абела, Камбинија и других, мање познатих аутора.

Каналесова дела поседују стандардну четвороставачну форму, са менуетом који следи након лаганог става. Приликом оцењивања вредности ових дела, треба имати на уму да Каналесови квартети нису били замишљени као исказ врхунских уметничких домета, већ као пријатна дела намењена кућном музицирању. Иако повремено у њима можемо приметити готово симфонијску конструкцију, карактеристичну за гудачке квартете каснијих периода, Каналеса препознајемо као композитора који је живео и радио на периферији Европе, изван најважнијих уметничких токова.

Уредница емисије Ивана Неимаревић