Музеј звука
Концерте за усну хармонику и оркестар енглеских композитора Мајкла Спиваковског и Малколма Арнолда тумаче солиста Томи Рајли и Оркестар Минхенског радија под управом Чарлса Герхарта.
Године 1821. немачки градитељ Фридрих Бушман је изградио прототип данашње усне хармонике, док је претеча овог инструмента познатија као шенг постојала и пре приближно пет хиљада година у Кини. Због необичног звука и лакоће којом се свирало, усна хармоника постаје веома популаран инструмент, те је убрзо отпочела њена комерцијална производња.
Јакоб Хонер 1896. године на тржишту представља нови, мањи модел, познат као пиколо. Овај инструмент је дијатонски, садржи тонове Це-дура, а његов опсег обухвата три октаве. Ово је најзаступљенији вид усне хармонике, која велику примену налази у блуз музици и другим жанровима.
Поред поменуте дијатонске хармонике постоји и хроматски инструмент. Он је већих димензија, садржи од 12 до 16 отвора и карактерише га мала полуга са стране чијим се притиском производе полустепени, те се стога може свирати у било ком тоналитету. Овај инструмент је заступљенији у уметничкој музици, и за њега је написана већина концерата за хармонику у XX веку.
Ауторка емисије Ђурђија Вучинић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари