Музика 18. века – Карлос Багер

Рођен 1768. године у Барселони, Багер је прва знања у области музике стекао од свог ујака, Францеска Маринера, који је у то време био оргуљаш катедрале у Барселони. Багер је убрзо постао заменик првог оргуљаша, а након смрти Маринера, наследио је свог ујака на овом месту, те на овој позиције остао до своје смрти, 1808. године. Багер је био једна од најзначајнијих музичких фигура у Каталонији током последњих деценија 18. века. Савременици су високо ценили његово умеће импровизације на оргуљама, а постоје сведочанства да су грађани Барселоне редовоно долазили у катедралу, само како би уживали у Багеровом свирању. Багер је био и посвећен композитор - сачувано је око 150 његових дела, од којих је половина намењена оргуљама. Међутим, посебно значајне су његове симфоније, које га уз Луиђија Бокеринија и Гаетана Брунетија чине најзначајнијим аутором симфонијске музике у Шпанији тог доба.

Симфонијска дела овог аутора показују јасан утицај италијанских и немачких аутора, пре свих Хајдна и Плејела. Багер је најчешће компоновао четвороставачне цикусе, или једноставачне симфоније са лаганим уводом, које би се пре могле назвати увертирама. Симфонија број 2 у це-молу којом ћемо започети емисију, једина је у Багеровом опусу која је компонована у молском тоналитету, док је на основу стила осталих дела препознатиљива композиторова намера да опонаша дела Хајдна, пре свега на пољу форме и мелодике. У емисији ћете још чути и Багеров Концерт за два фагота и оркестар у Еф-дуру као и Симфонију број 16 у Ге-дуру у интерпретацији ансамбла Академија 1750.

Уредница емисије Ивана Неимаревић