Ричард Твајн - Екофеминизми у процесу

Аутор текста, Ричард Твајн, у свом раду Екофеминизми у процесу, указује да је екофеминизам прошао кроз процес академизације и тако постао предмет различитих притисака и ометања. У академском контексту изношени су аргументи да је екофеминизам прекомерно колонизован филозофском перспективом. Примедбе су се махом тицале тенденције филозофског екофеминизма да се упусти у прелиминарно позиционирање (често измешаних) есенцијалистичких или спиритуалних екофеминистичких позиција, а да се претходно није истински текстуално суочио са њима - па чак ни идентификовао конкретне текстове. Као академски дискурс, екофеминизам је концептуализован као део енвиронменталне етике (Environmental ethics) заједно са теоријама/покретима попут дубинске и социјалне екологије. Осим тога, занимљиво је да се академски феминистички текстови недовољно баве екофеминизмом. Помињање екофеминизама је веома ретко. Овај недостатак је посебно видљив у Великој Британији, а у нешто мањој мери у Аустралији и САД-у. Постоје поједини подаци да екофеминизам није био само игнорисан већ и потискиван. Предрасуда према екофеминизму међу многим академским феминистичким теоретичарима је изражена, те је било и таквих случајева да се из наслова текстова избаци реч „екофеминизам".

Иако, сама методологија екофеминистичке теорије следи методологију која се супротставља давању првенства једној врсти репресије над другом, ипак се потенцирају становишта да тлачење жене увек мора да се рангира као фундаменталније и у сваком смислу стратешки примарније у односу на друге облике репресије. Друго, екофеминизам се надовезује на признање феминистичке теорије да је род неодвојив од "расе" и класе. Кроз своју критику методолошког чистунства (као супротног пракси давања приоритета) екофеминизам заправо представља веома делотворан одговор на неке проблеме феминистичке теорије.

Феминизам није тотална друштвена теорија која може да објасни све везе између различитих облика репресије. Ипак, остаје проблем да је тлачење жена, на комплексне и контрадикторне начине, уплетено у све остале облике репресије које су људи створили, те је феминистичкој теорији потребно да почне да повезује родне и остале облике репресије.

У тексту Екофеминизми у процесу се не сугерише да је екофеминизам тотална критичко-друштвена теорија, нити да је тако нешто могуће. Ипак, уочљива је тенденција да је екофеминистички подухват, који је главни ток феминистичке теорије исувише игнорисао, покренуо, и да у томе више није тако усамљен - потврђивање значаја теоретизовања међупрожимања. Такви позиви се могу чути у студијама хендикепираности и у критичној геронтологији, пољима која се све више развијају.

Текст је с енглеског језика превела Јелена Ђурић.

Уредница циклуса: Оливера Нушић