Свен Рајхарт:"Мушке фанзтазије" Клауса Тевелајта

За историографско дело Клауса Тевелајта Мушке фантазије, у којем се проблематизује телесна и родна историја фашизма може се, према тумачењу Свена Рајхарта, тврдити да је иновативно у два смисла: с једне стране деконструктивистички приступ литератури Добровољачких чета (Freikorps) двадесетих година прошлог века, који се огледа пре свега у изостанку линеарне структуре овог дела, што је, с друге стране, условило и иновације у садржају, те је овим делом отворен простор за тематизовање до тада неистражених аспеката националсоцијализма и фашизма.

Утицај Мушких фантазија на левичарски покрет друге половине седамдесетих година XX века значајан је утолико што је дело допринело даљем развоју суштинских аспеката овог покрета, које Рајхарт у тексту подробније разматра: као прво, књига је остварила прелаз од класично марксистичког ка психолошко-постмодерном грађењу теорије; као друго, својим тумачењем фашизма дала је прилог централној теми левичарског миљеа; као треће, књига се подразумевала као прилог тадашњој високоактуелној дискусији о половима; као четврто, довршила је промену успостављеног понашања касних седамдесетих година ка „политици првог човека"; као пето, била је у служби алтернативне левичарске естетике и као шесто, говорила је о насиљу и тероризму.

Текст је објављен 2006. године у часопису Zeithistorische Forschungen.

С немачког превела: Ангела Патаки.

Емисије приредила: Ана Петковић.

Уредник: Иван Миленковић.