Љубицa Марић: Музика октоиха

Започета, али никада довршена, Музика октоиха као циклус дела заснованих на осам гласова Осмогласника, репрезентује основне стваралачке интенције Љубице Марић, усмерене ка савременом, оригиналном композиционом одзиву на древне средњовековне музичке и ванмузичке артефакте. Подстицај који је Марићева добила из музичко-литургијске књиге напева српског народног црквеног појања, реализован је кроз модерно звучно писмо у остварењима Музика октоиха број 1, Византијском концерту за клавир и оркестар (насловљеном као Музика октоиха број 2), затим камерној кантати Праг сна и делу Остинато супер тема октоиха, за харфу, клавир и гудачки квинтет или гудачки оркестар. Кроз ова четири остварења настала крајем шесте и почетком седме деценије прошлог века, Љубица Марић је остварила музичке структуре засноване на првих пет гласова Осмогласника.

Према речима Властимира Перичића, иако конципирана као део велике целине у којој би играла улогу мирног контемплативног „прелудијума", Музика октоиха број 1 усталила се као самостално концертно дело. У три његова одсека која се надовезују без прекида, остварено је стално мелодијско и ритмичко варирање основног материјала заснованог на напеву првог гласа, које у коди дела води до широке звучне пуноће.

Следеће, друго у низу остварења из циклуса Музика октоиха, троставачни Византијски концерт издваја се као једно од оних дела које је надрастајући значај за опус ствараоца, постало парадигматско остварење српске музике друге половине двадесетог века. Настављајући исту поетичку нит унутар поменутог циклуса, Љубица Марић концепцијски је поистоветила окретање ка најстаријим слојевима музички националног, са интроспективним „понирањем у оно најдубље и праисконско у човеку самом". Три става концерта по мелодијским обрасцима другог, трећег и четвртог гласа, нижу се без прекида и контраста, творећи у полиметријским обрасцима варијантан музички ток.

Камерна кантата Праг сна за рецитатора, сопран, алт и камерни оркестар од 11 инструмената, заснована на петом гласу Осмогласника, замишљена је као лагани „средњи став" циклуса. Написана на текстове три песме Марка Ристића (Пренуће, Живи дан и Праг сна) „повезане заједничком мисаоном медитацијом о смрти", кантата се развија кроз преплет гласова при чему инструментални ансамбл даје музички коментар поетском садржају.

Композиција Остинато супер тема октоиха за харфу, клавир и гудачки квартет или оркестар, заснована на петом гласу Осмогласника, музички је реализована у инструменталној дихотомији клавира као „протагонисте" мелодијског обрасца петог гласа који се излаже у средњој лаги и осталих инструмената који спроводе мотивско ткање у дубоком и виском регистру.

Аутор емисије: Стефан Цветковић