Хроника Трећег програма
Прочитаћемо осврт Николе Живановића на књигу песама Јелене Ленголд "Бунар тешких речи", коју је прошле године објавила издавачка кућа Архипелаг из Београда.
Књига Јелене Ленголд Бунар тешких речи у првом тренутку може деловати као анахронизам, као да је песникиња наставила тамо где је стала почетком деведесетих када је престала да пише поезију. Наиме, ауторка је од 1982. до 1991. године објавила пет збирки песама (Распад ботанике, Вретено, Поднебље мака, Пролазак анђела и Сличице из живота капелмајстора за коју је добила награду Ђура Јакшић) и од тада је писала искључиво прозу - збирке прича Покисли лавови (1994), Лифт (1999), Вашарски мађионичар (2008, 2009) и Претестериши ме (2009) и роман Балтимор (2003, 2011).
Читајући нову књигу Јелене Ленголд, критичар Никола Живановић уочава да није реч о касном повратку једној поетици већ о зрелости... и то не о пукој зрелости аутора, већ о зрелости саме поетике. Доминантни мотиви љубави и старости у збирци, као и елеганција, чистота и ефектност у ауторкином стилу писања говре о томе да је једној поетици потребно много времена да сазри, времена које многи други песници нису били у стању да сачекају.
Уредница емисије Тања Мијовић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари