Музика вива - Донауешинген 2011

У емисији МУЗИКА ВИВА представљамо композиције изведене на фестивалу у Донауешингену, одржаном од 14. до 16. октобра 2011. године. Слушаћете остварење Саеда Хадада под називом "Контра-насиље" и кaо и дело Ларса Петера Хагена названо "За Цајтблома".

Хадад је инспирацију за своју музичку креацију пронашао у концепту насиља. Наиме, композитор сматра да и опирање насиљу представља својеврсан чин агресије, те формулише појмове насиља односно контра-насиља. У самој композицији, Хадад ове концепте реализује тако што излаже себе насиљу стваралачког чина, а публику насиљу које се изводи на музичкој позорници као представа, подстичући нас на размишљање о овој појави. Поред овог концептуалног нивоа, сукоб је представљен и концертантним третманом музичког материјала, који је потцртан супротстављањем соло кларинета и оркестра и различитим кадрирањем посматрања овог соло-тути конфликта.

Концертантни треман извођачког апарата срећемо и у случају композиције Ларса Петера Хагена под називом За Цајтблома који је употребљен да би се истакле супротности како самих музичких чинилаца, тако и света у коме настају. Хаген на позорницу изводи свирача традиционалне норвешке виолине, који интерпретира народне мелодије онако како се то иначе чини. Наизглед, не обазирући се на контекст, овај виолиниста се суочава са променом значења своје музике, за коју се верује да „постоји негде у народу", али која је до „народа" ипак посредована државним институцијама које се брину о музичком фолклору. Сам аутор овај моменат истиче позивајући се на Адорново слично схватање фолклора, и то чини обраћајући се директно са позорнице у току извођења дела. Наиме, он суочава утопију „народне музике" са сопственом уметничком праксом која подразумева да се фолклорни материјал не надграђује или осавремењује, већ да се прикажу контрадикције на којима он почива. Хаген у ту сврху примењује Адорнов метод негације, који музичким средствима изводи на сцени. Народни виолиниста је својом појавом, гестовима и звуком који производи отуђен у оркестарском окружењу, иако заузима централну улогу у жанру концерта. Он не делује као неко ко се својим виртуозитетом супротставља великом ансамблу, већ као симбол утопије пред-модерног друштва, који пред очима публике разграђује савремена институција извођења концертантног дела.

Аутор емисије Милан Милојковић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом