Хроника Трећег програма

Комад Јована Стерије Поповића Зла жена о домишљатом мужу који поигравањем са идентитетом своје супруге успева да је суочи са стварношћу коју она у својој охолости не примећује, послужио је Егону Савину не само да обради сада веома актуелну тему породичног насиља, него и да оде много даље и дубље - до најпростијих људских порива, толико људских да их идентификујемо и када се људи претварају у звери, пише Александар Милосављевић. У тако успостављеном редитељском координатном систему Сања Ристић Крајнов (Султана) постиже сугестивне трансформације од кокетне невесте, преко бесне домаћице и разјарене газдарице, до престрављене жртве суровог батињања у којој се поништава сваки траг женскости, па и људскости. Југослав Крајнов (гроф Трифић) демонстрирао је вишеслојност лика који се на почетку појављује као Казанова, потом као муж који иритантно провоцира сопствену жену и, на крају, као протагониста растрзан пожудом, траговима емоционалности и бесом због сопствене немоћи. Јован Торачки је чизмара Срету водио из сфере стеријански наивне и благе карикатуре заступника патријархалног принципа, преко терена на којем се заоштравао његов примитивизам, да би на концу одиграо улогу перфидног и немилосрдног извршиоца, џелата.   

Зрелост ове зрењанинске представе у сваком погледу потврђује истински високе стандарде репертоарске политике и уметничких домета овог театра, закључује Александар Милосављевић. 

Уредница емисије Тања Мијовић.