Електронски студио

Овај уређај је контструисао Евгениј Мурзин од 1937. до 1957. године, а назвао га је ANS у част композитора чијим се идејама инспирисао - Александра Николајевича Скрјабина. Овај уређај се заснива на методу графичког снимања звука који је тада развијан у кинематографији. Мурзин, иначе оптички инжењер, уписивао је ове графеме генерисаних синус-тонова на пет стаклених дискова, од којих је сваки имао 144 меморијске јединице. Укупна добијена запремина је тако 720 микротонова у опсегу од 10 октава, што је омогућило резолуцију од 72 дела једне октаве. Уређај је опремљен црном плочом кроз коју се гребањем црта партитура и истовремено пропушта светло на 20 фотоћелија са појачавачима и филтерима. Занимљиво је да је ANS потпуно полифон, што значи да може свих 720 тонова да произведе истовремено. Данас се једини примерак овог уређаја налази у музеју музичке културе Глинка у Москви.

Емисију ћемо започети композицијама Сакрамент Олега Будошкина и Вивенте - Нон вивенте Софије Губајдулине. Прва нумера је на известан начин експериментално дело у коме се аутор поиграва мелодијом изведеном једном основном тембралном дефиницијом која, попут пасакаље, у току дела добија нове варијације додавањем хармоника основици. Остварење Губајдулине представља у том смислу корак напред, будући да она настоји да оствари сложенију структуру, полазећи од основне тембралне синтезе. Ауторка креира звучни свет који се може сматрати миметичким, али су звучне асоцијације само део веће акустичке целине. Такође, Губајдулина приступа и спацијализацији звука као елементу израза, што њено дело сврстава међу напредније подухвате у овом пољу.  

Едисон Денисов је у делу Певање птица ANS употребио како би дочарао звукове природе, док је Алфред Шнитке у комаду Ток снопове звучних таласа користио како би остварио „текућу" динамичку и тембралну структуру. Шандор Калош је, с друге стране, у композицији Северна бајка хоризонтално артикулисање звука дисторзирао, радећи са овојницом као основном структурном компонентом, али и са раним видовима семпловања.

У својим делима је Станислав Крејчи настојао да у висинску конструкцију дела уведе шум, као градивни елемент. Његова особена црта је инсистирање на микрофонији и високим фреквенцијама које просторним позиционирањем функционализује у генералном току дела. У емисији ћемо представити композицију Гласови запада и музику за филм Космос овог аутора.

Аутор емисије Милан Милојковић.