Радомир Константиновић: Сан о пријатности

Од петка, 3 фебруара, у циклусу под називом ОТИСАК ВРЕМЕНА, емитујемо текстове из заоставштине Радомира Константиновића, које је овај књижевник и филозоф писао за Трећи програм Радио Београда.

Циклусом ОТИСАК ВРЕМЕНА представљамо Константиновићеве литерарно-филозофске рефлексије које је аутор, у раним годинама Трећег програма, сам читао сваког другог петка у емисији Радомир Константиновић прелистава часописе. Занимљиво је да су ови текстови, које први пут репризирамо, писани искључиво за наш програм и нису нигде штампани. Настали су непосредно пре култног есеја Философија паланке, објављеног у другом броју часописа Трећи програм за 1969.годину.

У дванаестој емисији овог циклуса, која је на програму 20. априла, можете пратити Константиновићев текст Сан о пријатности.

„Питање пријатности не своди се на питање о нашем праву да се еманципујемо од света који, очито, није сушта есенција те пријатности, већ је то питање о нашој неисцрпној, вечитој унутрашњој драми с нашом сопственом критичком свешћу, наше игре са том свешћу која нам јавља свет и која нам се, због тога, у конфузији у коју нас понекад баца патња под њом, немирења са њом (немирење које је исто толико људско као и та сама свест) чини као сам тај свет. Наш однос са овом свешћу је однос неодгодиве обавезе и свега што из те обавезе, из те примораности (као и сваке друге обавезе, и сваке друге примораности) произлази, а то може да буде и моћ да се тој свести служи, способност за верност њој, али и немоћ да се она следи, која се изражава побуном против те свести, побуном у њој самој. Видови те побуне безбројни су; уметност, па и филм, поезија можда пре свега, исписује своје странице руком ове побуне, руком чији рукопис никада није исти, чији број могућности је бесконачан и који предвиђа као равноправан свим другима, и овај рукопис, што се исписује на тему о такозваној пријатности", пише Константиновић.

Уреднице циклуса Радмила Глигић и Оливера Нушић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом