Велики интерпретатори – Пијаниста Жан-Марк Луизада

Луизада је бављење музиком започео са шест година, учећи код пијаниста Марсела Клампла и Денија Ривиера код кога ће наставити школовање у Паризу, као и музичкој школи Јехуди Мењухин у Енглеској. Са шеснаест година Луизада се уписује на Париски конзерваторијум, где клавир студира у класи Доминика Марлеа, а камерну музику са Женевјев Жуа-Дитије. Освојивши прве награде у обе области извођаштва на такмичењима унутар ове институције, Жан-Марк Луизада 1978. године отпочиње постдипломске студије са Никитом Магаловим и Паулом Бадуром-Шкодом.

Посебно значајна година за Луизаду била је 1983, када постаје лаурет такмичења Дино Ћиани у Миланској скали, што му обезбеђује редовне наступе широм Италије. Годину дана касније, Луизада отпочиње и своју запажену међународну каријеру дебијем у Јапану, док 1985. године учествује на Шопеновом конкурсу у Варшави, где добија једну од награда жирија. У току своје, сада већ тридесетогодишње каријере, Луизада је сарађивао са бројним реномираним диригентима, међу којима су и Шарл Дитуа, Елиаху Инбал и Мишел Пласон, а као камерни музичар остварио је наступе са уметницима као што су Патрик Галоа, Гери Хофман, Франсоа Поле и многи други. Ипак, највећи одјек остварио је као солиста, изводећи претежно дела романтичарског репертоара, као и остварења композитора с почетка двадесетог века.

Овај истакнути пијаниста, активан као солистички, али и као камерни музичар редован је гост значајних музичких фестивала попут Фестивала у Стразбуру, Берген фестивала у Норвешкој, Шопеновог такмичења Валдемоса на Мајорки, Безансон фестивала и других. Међу бројним снимцима које је остварио за дискографске куће Дојче грамофон и RCA/BMJ, чији је ексклузивни уметник, посебно се истичу албуми са записима Мазурки Фредерика Шопена, затим дела Гранадоса и Пуленка које је са Жаном Мороом забележио за Дојче грамофон, те снимци Шуманових и Григових клавирских концерта са Лондонским симфонијским оркестром и Мајклом Тилсон Томасом.

Аутор емисије Стефан Цветковић.