Радомир Константиновић: Џојсова немоћ за апстраховање

Циклусом ОТИСАК ВРЕМЕНА представљамо Константиновићеве литерарно-филозофске рефлексије које је аутор, у раним годинама Трећег програма, сам читао сваког другог петка у емисији Радомир Константиновић прелистава часописе. Занимљиво је да су ови текстови, које први пут репризирамо, писани искључиво за наш програм и нису нигде штампани. Настали су непосредно пре култног есеја Философија паланке, објављеног у другом броју часописа Трећи програм за 1969.годину.

У једанаестој емисији овог циклуса, која је на програму 13. априла, можете пратити Константиновићев текст Џојсова немоћ за апстраховање, који је аутор читао на нашем програму 21. априла 1967. године.

„Писац који је иницирао, својим делом, такозвану „апстрактну" литературу XX века, који јој је дао „унутрашњи монолог", који јој је оставио у наслеђе једну невероватну драму и трагедију језика, Џејмс Џојс је, парадоксално, упутио литературу путевима ове такозване „апстракције" управо у својој немоћи за апстраховање, у овој нежељеној а нужној, изгледа, обнови примитивизма као кризе наше цивилизације личности. Оно што нам његов свет представља као апстрактан, јер апстрактно сложен, таман, непрозиран то нису само симболи којима се Џојс служио, ни његов начин (ванредно компликован) ове симболизације; то је његова готово примитивистичка „конкретност", његова обузетост конкретним која иде дотле да изједначава свет и језик, судбину и реч, живот и говорење, управо његова неспособност да апстрахује реч од ствари, живот од језика...", пише Радомир Константиновић.

Уреднице циклуса Радмила Глигић и Оливера Нушић.