Хроника Трећег програма

Филм редитеља Мирослава Терзића Устаничка улица снимљен је према сценарију Ђорђа Милосављевића, Николе Пејаковића и Филипа Шварма. Радња филма прати настојања једног јавног тужиоца (Раде Шербеџија) и његовог помоћника (Гордан Кичић) да уз помоћ заштићеног сведока (Уликс Фехмиу) пред лице правде доведу најодговорнијег за један од најмонструознијих злочина на Косову - самог главешину некадашње тајне полиције (Петар Божовић). Реч је о смелом остварењу о корумпираном друштву, нерашчишћене криминалне прошлости, које успорава како општу демократизацију тако и животе припадника свих социјалних заједница. Како пише Златко Паковић, смелост овде треба узети као естетску категорију јер бит филма, као уметничког и друштвеног чина, пре свега одређује уочавање истинског проблема у савремености једног друштва и суочавање публике с њим.

*     *     *

Прошле године у издању Стеријиног позорја објављена је књига Ивана Меденице Класика и њене маске са поднасловом Модели у режији драмске класике. Ова студија усмерена је ка истраживању принципа редитељског рада на поставкама класичних драмских текстова, уз средишње питање - на који начин је могуће режирати класичне текстове данас, а да они не изгубе вредности због којих их високо ценимо. Отварајући ово питање које је изузетно присутно у позоришној пракси код нас и у свету (сетимо се значајних поставки класичних драма виђених на Битефу) - Меденица се позива на промишљања француских теоретичара и театролога, Патриса Пависа, Ан Иберсфелд и Жака Дериде, не запостављајући ни резултате до којих је у промишљању постмодерног театра дошао немачки истраживач Ханс-Тис Леман, пише Радомир Путник.

Уредница емисије Тања Мијовић.