Историјски снимци

Симфонијски оркестар Париза је основан 1928. године, а наредне године Пјер Монте постаје његов уметнички директор и шеф-диригент. У то доба оркестарска сцена у Паризу није била у завидном положају јер је још увек био на снази систем оркестарске замене, који је био напуштен у Америци и остатку Европе. Наиме, сваки свирач у оркестру је могао, ако би му се указала прилика за бољи ангажман, да на концерт за који је био предвиђен да свира пошаље свог заменика, чак и пред само извођење. Четири оркестарске институције у Паризу су се тако надметале око музичара: Консер Колон, Оркестар Ламуре, Оркестар Концерта Падлу и Оркестар Концертног друштва Конзерваторијума. Због тога су 1928. године Принцеза Полињак и Коко Шанел предложиле да се оснује нови оркестар, у коме ће музичари бити одлично плаћени, чиме ће престати њихово ангажовање на другим местима. Добиле су подршку од финансијских институција и богатих мецена, а потом су поставиле уметнички тријумвират у саставу Алфред Корто, Ернст Ансерме и Луј Фурестије са задатком да окупи чланове за нови Симфонијски оркестар Париза. На позив Кортоа, Пјер Монте је постао уметнички директор ансамбла, што није било по вољи Ансермеу, али је генерално гледано париска музичка заједница била одушевљена избором.

Сам Пјер Монте је сматрао Симфонијски оркестар Париза једним од најбољих са којима је дириговао у својој богатој каријери. Са њим је сарађивао све до 1938. године и премијерно су извели многа дела, укључујући и Трећу симфонију Сергеја Прокофјева. Добри финансијски услови омогућили су оркестру да у првим годинама рада има изузетно иновативне сезоне - ту је било места и за ауторско вече посвећено делима Стравинског. Монте је са Симфонијским оркестром Париза остварио своје прве снимке, а међу њима се његове интерпретације Берлиозових дела још увек сматрају класицима музичког извођаштва прве половине XX века.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.