Електроакустичка музика – Synthi 100

Овај уређај је настао 1971. године, на основу идеје Пола Пињона и Владана Радовановића, коју је прихватио и разрадио чувени Питер Зиновјев. Синти 100 представља еволуцију у развоју тро-осцилаторских система са напонским управљањем, названим Ве-Це-Ес-3, који су развијени 1969. године. У њега је уграђено 12 оваквих осцилатора, којима се може управљати са две дуо-фонске клавијатуре, а садржи и дигитални троканални секвенцер, са меморијом од 256 догађаја. Направљено је четрдесетак оваквих уређаја уз одређене модификације, који су пронашли широку употребу пре свега у студијима радио-станица, али су били коришћени и у популарној музици.

Поред нашег студија, на овом уређају су своје радове остваривали уметници у Москви и Келну. Тако, вечерашњу емисију започињемо одломком из обимног дела под називом Сириус Карлхајнца Штокхаузена, у којем је аутор на веома иновативан начин искористио могућности секвенцера на Синтију 100, о чему каже:

„Ако назив Ован или Рак или Вага или Јарац стоји изнад система у партитури у којем је нотиран електронски парт, то значи да су максимално 3 формуле из моје композиције Зодијак симулатано убачене у секвенцер. Сваки од 3 излаза секвенцера има два канала: један за висине и један за ритам. Тако је похрањено 6 напонских секвенци. Брзина којом се ове формуле изводе може се мењати окидањем часовника на секвенцеру у веома великом распону - у дисконтинуитету преко 5-октавне клавијатуре или континуирано, преко џојстика. Часовник управља и групама генератора и филтера, вођен променљивим интензитетом ових формула преко фејдера. Тако је могуће континуирано додавати 2 или 3 напонске секвенце или претапање једних у друге, коришћењем фејдера. Даље, што се фејдера тиче, интервали, односно, ритмови - одређени сачуваном волтажом - такође могу бити додати, проширени или сужени до тачке поптуне периодичности. Ако се тада, у случају максималне компресије такт-импулс часовника искључи, резултат је прелазак са ритмизоване музике на константну висину."

У Москви су 1980. године на Синтију 100 у студијима фирме Мелодија своје дело Покрет реализовали Едуард Артемиев, познати филмски композитор и Јуриј Богданов, оператер у тамошњем студију. О разлозима распрострањености Синтија 100, Артемијев каже: Период у којем се у електронском музичком студију појавио Синти 100, дао је више резултата у чисто квантитативном смислу. Према мом мишљењу, ово је повезано са конзервативним мишљењем и музичарском праксом. Када се уочи да инструмент има традиционалну клавијатуру, извођачке могућности, он даје традиционалније резултате, повезане не са иновацијама на пољу електронике, већ са настављањем традиције акустичне музике. Постојала је жеља за новом инструментацијом и можда неколико просторних тачака. Али све ово не одступа од традиционалне музике - у смислу тембра и у смислу могућности електронике.

Емисију ћемо завршити композицијом Хендрикс Пола Пињона, у којој је аутор настојао да без миметичких асоцијација, ипак слушаоца наведе на повезивање синтетизованих звучних структура које се чују са музиком Џимија Хендрикса. Композиција је остварена на Синтију 100 електронског студија Трећег програма Радио Београда 1974. године.