18. век – Инструменталне композиције Антона Фердинанда Тица

Овај немачки композитор и виолиниста провео је највећи део своје професионалне каријере на двору Катарине Велике у Санкт Петербургу.

Рођен у Нирнбергу 1742. године, Тиц је са шеснаест година постао виолиниста цркве Светог Зебалда у овог граду. Претпоставља се да је током боравка у Бечу, где је свирао у оркестру опере, једно време био и Хајднов ученик. Године 1771. постао је члан дворске капеле у Санкт Петербургу, а остао је сачуван и податак да је био наJплаћенији члан овог оркестра.

Тиц је на двору био активан и као професор музике будућег цара Александра I, диригент камерног оркестра, као и виолиниста и свирач на виоли д'аморе. Савременици су Тица посебно ценили као извођача лаганих ставова, али је 1803. године, након боравка у руској престоници, Шпор тврдио да је његово некадашње техничко умеће нестало. Композиције Антона Тица углавном су биле намењене камерним ансамблима, а стилски поседују све карактеристике бечког класицизма.

У емисији ћемо представити премијерни снимак Тицових инструменталних композиција које је 2004. године објавила издавачка кућа Каро Митис. Слушаћете Симфонију број 4 у Це-дуру, Квинтет за две виолине, две виоле и контрабас у де-молу и Концерт за виолину и оркестар у Ес-дуру.

18. век – Инструменталне композиције Антона Фердинанда Тица

Програмска шема

Коментари