Фестивал у Донауешингену 2011

На Трећем програму, средом у емисији МУЗИКА ВИВА, представљамо композиције са прошлогодишњег фестивала у Донауешингену. У среду, 4. априла, слушаћете остварење „Најсветлији облик одсутности” Ханса Томале.

У сарадњи са визуелним уметником Вилијамом Ласоном, Томала је 2010. године у пустињи Мохаве и Долини смрти бележио звукове ових сурових пространстава. Инспирисани теоријом Жана Бодријара о „пустињској самоћи", двојица уметника су овим путем сакупили грађу коју су касније убличили у аудио-визуелни перформанс, који је представљен у Донауешингену као поруџбина фестивала. Звучна компонента њиховог дела изграђена је на темељу електронских трансформација звукова пустиње, који су најприсутнији у виду дронова, еолског порекла. Инструменталну „надградњу" чини партитура за мешовити камерни ансамбл са живом електроником, испуњена контрастирајућим слојевима музичких и немузичких звукова.

Вокална деоница је на највећој удаљености од снимљених „одсутних" звукова пустиње. Њена пратња је клавир, а њихово упаривање представља опозит „нетакнутој" природности пустиње. Подршка природи долази из електро-акустичког медија, артикулацијом звукова забележених на терену и њиховим преобликовањем у музичке сврхе. Оса симетрије у структури овог дела се проналази у сегментима доминирајуће активности живе електронике, где се звук ансамбла, богат различитим тембровима лимених, гудачких и дрвених дувачких инструмената, утапа у трансформисане звуке природе, резултирајући јединственим сонорним масивом, који се успоставља као медијатор између симболичких вредности човека и природе.

Аутор емисије Милан Милојковић

Фестивал у Донауешингену 2011

Програмска шема

Коментари