Жак Дерида: Повратна карта за Мoскву

Године 1990, у тренутку када се Совјетски Савез увелико растакао, Жак Дерида је, на позив групе филозофа у оквиру Лабораторије за проучавање посткласичне филозофије при Академији наука Совјетског Савеза, први пут боравио у Москви. Пет година после тога Дерида ће то своје искуство да преточи у овај текст намењен, пре свега, слуашоцима његових курсева на Универзитету Ирвајн у Америци. Већ то «премошћевање» Деридиног матерњег језика, француског, као и чињеница да је он у Москви говорио на енглеском језику, било је довољно да покрене Деридин деконструктивистички импулс. Али то је био само почетак. Деридино умеће да никада не буде личан, а да, не ретко, оно најличније протне кроз своје текстове, у овој је невеликој књизи и више него уочљиво. Свестан да је историја одлазака француских интелектуалаца у Совјетски Савез и њихових сведочанстава о том боравку више од пуке чињенице - довољно је поменути Жида, Сартра и Етијамбла, рецимо - Дерида се поиграва како сопственом рефлексијом, тако и рефлексијама о тим рефлексијама, при чему, разуме се, не пропушта да анализира и Бенјаминов боравак у СССР. На први поглед Дерида избегава да проблематизује сопствено искуство, говорећи о туђим искуствима, али његов деконструктивистички поступак, увек посредан и посредован, макар и кроз анегдотски материјал (кратак осврт на то како је, 1982. године, био ухапшен у Прагу и оптужен да је шверцовао марихуану), непогрешиво упућује на њега самог, на његово разумевање ситуације, текста, политике. Рецимо, да ли је за одлазак у комунистички Совјетски Савез била потребна идеолошка блискост са режимом и, ако јесте, због чега и на који начин. Да ли је Горбачовљева перестројка била нека врста деконструкције и како се у ту причу уклапа гласност? Да ли је ту реч о упливу политичког, или, на неки начин, о одумирању политичког. И зашто је, у свему томе, важна лична, интимна, пресудна љубавна авантура Валтера Бенјамнина у Москви?

Најзад, сам наслов текста (Мoscou aller-retour) крије у себи непреводиву вишесмисленост. Наравно да то значи повратна карта за Москву, али тај наслов сажима у себи како сва претходна искуства француских интелектуалаца, тако и једну отровну политичку стрелицу: отићу у Москву као својеврсно утопијско место - да, свакако, али западњаци који тамо одлазе (aller), ма колико обожавали комунистички рај, отуд ће се, због нечега, и вратити (retour). Због чега, пита Дерида? Зар у томе нема и неког, можда никада објављеног, лицемерја...

Уредник циклуса Иван Миленковић.