Наука и друштво

Аторке у свом тексту представљају пројекте тројице научника који имају за циљ да поврате ишчезле врсте. Један жели да оживи диносауруса, други мамута, а трећи... неандерталског човека! Осим питања која покрећу, њихови пројекти изазивају и праву вртоглавицу при помисли да ћемо моћи да видимо како се уистину поново рађају врсте које припадају прошлости.

„Џорџ Черч, сматра да би било могуће повратити неандерталца у живот по цени од 30 милиона долара. Други, Акира Иритани, обећава да ће, кроз четири или пет година, обезбедити рађање за живот способног мамута. И последњи, Џек Хорнер, мисли да ни њему не би требало више времена да оживотвори нешто што би личило на диносауруса... Делиријуми, бунило? Сигурно, не: та три истраживача раде у реномираним институцијама", тврде Рошер и Барнеу. Џорџ Черч, генетичар на харвардском медицинском факултету, у Бостону, један је од шефова на одељењу генетичког инжењеринга и «синтетичке биологије», нове области која истражује облике вештачког живота. Акора Иритани, генетичар на универзитету Кинки, у Осаки, један је од најеминентнијих јапанских биолога, и творац, пре тридесет година, једног од првих животињских оплођавања ин витро. Џек Хорнер, палеонтолог на државном универзитету Монтане, спада у најбоље светске стручњака за диносаурусе. Да би се оживели диносаурус, мамут или неандерталски човек, „та три научника кане да се отисну у време, како би отуда донели у наше доба неколико специмена из минулог доба; у ствари, надају се срећи да ће открити у леду савршено сачувану античку индивидуу".

Текст је преузет из 12. броја за 2011. годину часописа Science et vie.

Уредница циклуса: Оливера Нушић