Опере – Ђузепе Верди: Бал под маскама

Ђузепе Верди је 1857.године пристао да за Театар Сан Карло у Напуљу напише нову оперу, а избор је после неколико месеци размишљања пао на стари Скрибеов либрето Густав III или Бал под маскама. Међутим, када је синопсис стигао до наполитанских цензора, постало је јасно да опера која се бави убиством шведског краља Густава III неће наићи на одобравање. Верди је покушао да направи другачију верзију, мање политички обојену, али је и она одбијена, тако да је композитор морао да раскине уговор са наполитанским позориштем. Потом је Театар Аполо у Риму преузео оперу пошто су нешто блажи римски цензори једино тражили да се радња измести из Шведске у неку другу земљу и да главни јунак не буде краљ, већ племић нижег ранга. Тако је настала верзија у којој се главни лик зове Рикардо, војвода од Ворика, а радња се дешава у Северној Америци. У модерно време уобичајеније је да се Бал под маскама изводи у оригиналном шведском миљеу, што је учињено и у представи чији снимак емитујемо, а чију режију потписује славна оперска дива Рената Ското. У овој верзији је место радње потцртано и тиме што се главни јунак зове Густаво. Пошто је у већини продукција уобичајено да се главни протагониста зове Рикардо, и ми ћемо у опису радње задржати овај «канонски» назив за главног јунака.

Успеху Бала под маскама и његовој дуготрајности на репертоару, поред изузетног споја различитих оперских типова које је Верди мајсторски спровео, допринело је необично музичко богатство ликова и емотивних стања. Рикардо, који је антихерој у херојској улози се лако креће између света француске опере комик и итаљанске мелодраме, повезујући ове диспартне елементе у једну живу и узбудљиву целину.

У првом чину који има две сцене, упознајемо се са главним јунацима - гувернером Рикардом који заједно са својим пажом Оскаром врши последње припреме за сутрашњи бал; ту су и завереници Самуел и Том који спремају атентат на гувернера. О томе Рикарда обавештава његов секретар и најбољи пријатељ Ренато, али се гувернер на то не обазире. Рикардо је иначе потајно заљубљен у Амелију, Ренатову жену која ће доћи на бал. На крају прве сцене Рикардо одлучује да не осуди врачару Улрику на прогонство пре него што се сам увери о чему се ту ради. У Улрикиној пећини се појављује и Амелија која врачару моли за помоћ како би се ослободила љубави према Рикарду. Он скривен и прерушен прислушкује разговор. Потом се појављује пред врачаром и Улриком и тражи да му прорекне будућност. Она му говори да ће га убити први човек са којим се буде руковао. Рикардо покушава да покаже апсурдност ове ситуације, а тада се појављује Ренато који пружа руку гувернеру не слутећи ништа о предсказању.

У другом чину Амелија долази на поље где је губилиште, како јој је саветовала врачара Улрика, јер ће тамо наћи лековиту траву која ће јој помоћи да заборави Рикарда. Међутим, он се појављује и она му признаје да га воли иако не би смела. Ово је један од најпознатијих и најпотреснијих Вердијевих дуета за сопран и тенор, у коме се смењују „дијалошки" одсеци све до завршне кабалете у којој се гласови стапају a due. Пар се раздваја када чује кораке: појављује се Ренато, а Амелија уплашена спушта вео преко главе. Ренато упозорава свог пријатеља да му прети атентат, а потом пристаје да отпрати тајанствену жену до града. Потом Ренато и Рикардо замењују плаштеве. Завереници се појављују, а када им Ренато ликујући саопшти да је њихова мета на сигурном, они га провоцирају да открије лице своје мистериозне сапутнице. Када постане јасно да је Ренато спреман да уђе у сукоб са њима како то не би дозволио, Амелија подиже вео, а завреници му се подсмевају. Тада повређени Ренато одлучује да помогне Самуелу и Тому са којим ће се сусрести следећег јутра.

У трећем чину Ренато, како би се осветио Рикарду због сусрета са Амелијом, одлучује да помогне завереницима Самуелу и Тому да убију гувернера. Он прво покушава да усмрти своју жену, али потом попушта и свој гнев усмерава ка Рикарду. После препирке са завереницима, Рикардо одлучује да срећа пресуди ко ће бити атентатор. Због тога он наводи Амелију да извуче цедуљу са именом из вазе. Она наравно извлачи самог Рената. На крају прве сцене појављује се Оскар који доноси позивницу за бал. Рикарду је јасно да је његова и Амелијина љубав неостварива, те одлучује да потпише декрет на основу кога Ренато са породицом може да се врати кући у Енглеску. Оскар му доноси анонимно писмо у коме га Амелија упозорава на заверу, али Рикардо ипак одлучује да се појави на балу не би ли се опростио са њом. У последњој сцени радња се одвија на балу. Ренато покушава и на превару успева да од Оскара сазна у какву је одежду обучен гувернер. За то време Амелија и Рикардо се опраштају. Тада се појављује Ренато и убија гувернера. Рикардо на издисају говори свом некадашњем пријатељу да је његова жена била честита и да није укаљала његову част. Он се опрашта са свима и умире, док сви присутни бивају потресени убиством.

Емисију уређује Ксенија Стевановић.