Антологија српске музике

Композитор невеликог али значајног опуса, Растислав Камбасковић заузима истакнуто место у историји новије српске музике. У његовом опусу који броји више од двадесет остварења солистичке, камерне, вокалне, симфонијске и вокално-инструменталне музике, сусрећу се две доминантне стилске линије српске музике XX века: „С једне стране, неокласицизам, оличен у очувању одређених обликотворних принципа наслеђених од традиције, а с друге стране, експресионизам, којем дугује свој емотивни набој." (Властимир Перичић)

У световном вокално-инструменталном делу Балкански реквијем писаном за солисте, дечији и мешовити хор и симфонијски оркестар, на стихове Бранка Миљковића, Камбасковић је остварио комплексну музичку структуру јасно и логично конципираних одсека, те складних односа између солистичких, хорских и оркестарских партија. Емоционални тонус дела израста из Миљковићеве књижевне поруке која је, иако обојена мрачним тоновима, Камбасковићу допустила местимична музичка осветљења у виду једноставних певљивих момената у којима је потенциран специфичан «дух» Балкана.

Балкански реквијем настао је проширењем првобитног дела под називом Баштина ветрова награђеног на конкурсу Радио-телевизије Београд 1981. године, из чијих су сегмената настали први и трећи став Реквијема. Други став под називом Молитва, компонован је касније и такође је награђен највишом наградом Удружења композитора Србије, 1983. године. У коментару премијере дела одржане 21. марта 1996. године музиколог Бранка Радовић је истакла да „изузетан успех Балканског реквијема сврстава ово дело у ред несвакидашњих остварења српске музике последњих година. Нетипично у теми, по начину реализације, по изражајности и емотивности, ово дело садржи такорећи све епске и лирске компоненте, и ораторијумске и кантатске, прерастајући жанрове и остварујући оно, данас тако ретко, биће уметности, које је самосвојно и оригинално".

Аутор емисије: Стефан Цветковић.