Велики интерпретатори – Кемал Гекић

Кемал Гекић рођен је 1962. године у Сплиту, а музиком је почео професионално да се бави тек након што је 1977. године уписао Музичку академију у Загребу. Већ наредне године, Гекић прелази на студије клавира на Академију уметности у Новом Саду на којој дипломира 1983. године у класи Јокут Михајловић, где потом завршава и постдипломске студије, две године касније. Током студија, Гекић је био лауреат неколико значајних интернационалних пијанистичких такмичења међу којима се издвајају Листово такмичење у Парми 1981. године, конкурс Виана да Мота 1983. године и Југословенско такмичење младих уметника у Загребу 1984. године.

Међународна афирмација Кемала Гекића започела је на Шопеновом конкурсу у Варшави 1985. године, на којем је посебну пажњу привукао интерпретацијом Сонате у ха-молу, за коју добија специјалну награду за најбоље извођење овог дела на такмичењу. Снимак његовог наступа у Варшави, у издању дискографске куће Виктор, потом је достигао тираж од шездесет хиљада примерака у Европи, односно осамдесет хиљада у Јапану.

У годинама које су уследиле, Гекић започиње богату концертну активност наступајући на сценама широм Европе, Сједињених Америчких Држава и Јапана. Ипак, почетак деведесетих година прошлог века, означио је његово делимично повлачење са подијума за време ког се Гекић окреће преиспитивању своје поетике и усавршавању пијанистичке технике. Резултате овог вишегодишњег рада, Кемал Гекић представио је на албуму Листових Трансцеденталних етида, који је добио одличне оцене критике. Убрзо потом снима и транскрипције Листа и Росинија за Наксос за које добија награду Розета, и објављује снимке са концертних наступа у Југославији, Монтреалу као и интерпретације комада из Друге свеске Година ходочашћа Франца Листа.

Поред каријере концертног пијанисте, Кемал Гекић већ готово три деценије активно делује и као педагог - најпре на Академији уметности у Новом Саду, на којој је радио до 1999. године, а затим и на Интернационалном Универзитету Флорида у Мајамију.

Пијанизам Кемала Гекића се оцењује као контроверзан превасходно услед његовог «необичног» приступа музичком материјалу оличеном у слободнијем извођачком афектирању, које до извесне мере дестабилизује «очекивана» стилска обличја дела, а потиче од Гекићеве преданости експериментисању у циљу изналажења нове изражајне, па и драматуршке потке дела. Превасходно оријентисан ка репертоару романтичарских композитора, Гекић у делима оригинално писаним за клавир, проналази потенцијал за различита озвучавања која проистичу из познавања изражајних могућности клавира, а која често превазилазе хоризонт оригинално задатог стилског оквира и звучног света дела које је предмет интерпретације. Оваквим концептом, Гекић прави отклон од конвенционалних, унапред детерминисаних приступа опусима поједних композитора, нудећи у замену једну могућу, дубоко лично, конципирану алтернативу.

Аутор емисије: Стефан Цветковић.