18. век – Кристоф Ернест Фридрих Вајсе

Кристоф Ернест Фридрих Вајсе рођен је 1774. године у Хамбургу, али је као петнаестогодишњак отишао у Копенхаген да учи музику код Јохана Шулца, те је до своје смрти остао у овом граду. Вајсе је најпре радио као оргушљаш катедрале у Копенхагену, потом је постао професор на Универзитету, а од 1819. године и дворски композитор, задужен за музику у Краљевском позоришту. Овај уметник је важио и за једног од најбољих пијаниста свог времена, а посебно су биле популарне његове интерпретације Бетовенових концерата. Вајсеов музички укус је бисо високо цењен, те је од почетка 19. века постао водећи ауторитет у музичком животу Копенхагена.

Иако је Вајсе поживео до 1842. године, музички језик овог, по природи конзервативног уметника, је остао дубоко укорењен у класицистичкој епохи. Његови узори били су великани 18. века - од барокних мајстора попут Баха и Хендла, преко Глука, Хајдна и Моцарта. Иако је радо изводио његова дела, Вајсе није прихватио Бетовенов развијени симфонизам, те његова дела из овог жанра поседују више сличности са симфонијама претходне генерације, пре свих са онима потеклим из пера Јозефа Хајдна. Вајсе је компоновао укупно седам симфонија и то релативно рано, између 1795. и 1799. године, а материјал из ових дела касније је користио и у појединим увертирама или музици за позоришне комаде.

У његовом опусу, најзначајније место припада вокалној музици - како великим, вокално инструменталним делима за солисте, хор и оркестар или зингшпилима, тако и интимним, камерним лидовима у којима до изражаја долази његов изузетан мелодијски таленат за повезивање текста и музике.

Уредница емисије Ивана Неимаревић