Филозофске путање: Михал Сладечек и Петар Бојанић

У фокус свог истраживања посвећеног филозофији Лудвига Витгенштајна, Михал Сладечек поставља два појма - појам живота, односно животне форме и појам природе, пре свега људске природе, показујући како их Витгенштајн третира на сасвим специфичан начин, различито од традиционалног приступа у филозофији. Сладечек истиче да је вероватно најконтроверзнији појам у целокупној Витгенштајновој филозофији појам lebensform или животне форме. У континенталној филозофији појам живота има дугу традицију, што се никако не би могло рећи и за англосаксонску, у коју се углавном смешта Витгенштајнова филозофија. Без обзира што су бројни аутори наглашавали његову релевантност по касног Витгенштајна, појам животних форми се изузетно ретко помиње у његовим текстовима. Стога не чуди да је овај појам остао у великој мери неразјашњен и што су покушаји његовог одређења довели - не без основа у Витгенштајновом тексту - до интерполације најразноврснијих садржаја у његово значење. Ипак, поред све необјашњености и непрозирности, пише Михал Сладечек, оно што је извесно јесте да Витгенштајн схвата животне форме као сплет најразличитијих активности, као склоп културе, језика и „погледа на свет", тј. базичних веровања.

Петар Бојанић кроз анализу Кантових списа, прати развој његове теорије Земље, у којој препознаје зачетке модерне еко-политике. Спис Имануела Канта Питање, да ли Земља стари, физикално разматрано, објављен је 1754. у два одломка 10. августа и 14. септембра у недељнику Wöchentlichen Königsbergische Frag- und Anzeigungs- Nachrichten. То је трећи Кантов објављени спис и непосредно претходи чувеној Општој историји природе и теорији неба, која је дочекала светло дана тек крајем 18. века, иако је готов текст за штампу Кант предао још 1755. Ово сажето Кантово разматрање једног посебног проблема теорије Земље представља у историји науке прву јасну дискусију о методи одређивања старости Земље при геолошком посматрању промена које је Земљино тло претрпело. Тиме се, истовремено, нуди мишљењу универзални значај свакодневних, али постојаних физичких процеса који узрокују промене, видљиве само при једном дуготрајном посматрању Земљине површине, сматра Бојанић.

Уредница циклуса Оливера Нушић