Мајстори барока – Јохан Сигисмунд Кусер

Оркестарске свите из збирке "Гозба муза" Јохана Сигисмунда Кусера у извођењу ансамбла "Ауреа Музикале".

Овај композитор мађарског порекла рођен је у Пресбургу, данашњој Братислави 1660. године, а током живота био је активан у Немачкој, Енглеској и Ирској. У историји музике заузима посебно место јер је током шестогодишњег боравка у Паризу био ученик Жан-Батиста Лилија, те је својим деловањем ширио француски тип свирања и компоновања широм Европе. У првој етапи каријере Кусер је заузимао бројне позиције на дворовима немачких војвода и кнежева, али се због свог преког темперамента и склоности ка свађи није нигде дуже задржао. Због тога је после несупеха поставке опере Порус у Хамбургу, Кусер 1695. године основао сопствену путујућу оперску дружину која је у наредним годинама гостовала широм Немачке. Пошто није успео да се задржи на месту капелмајстора у Штутгарту, 1704. године је отпутовао у Лондон, одакле се две године касније запутио у Ирску. Тамо је добио позицију капелмајстора Тринити Колеџа у Даблину, а касније, 1716. године постао је и Управитељ музике његовог величанства у Ирској. На тој позицији је Кусер био задужен да пише оде за прославе рођендана британских монарха, као и пригодну музику за обележавање других важних државних догађаја. По доласку у Даблин биографски подаци о Кусеру се губе. Оно што се зна јесте да је имао дугачку и реалтивно мирну каријеру и да се посветио изучавању музичке теорије. У ирској престоници је и преминуо 1727. године.

Кусеров блиски однос са Лилијем, али и његово познавање италијанске опере, допринели су томе да овај музичар немачку публику упозна са многим новинама, пре свега са француском оркестарском дисциплином и сјајном виолинском техником. Јохан Матесон у својој књизи Савршени капелмајстор из 1739. године, наводи да је Кусер био пример врхунског оркестарског диригента који је комбиновао дисциплину проба са подстицањем слободне сарадње између музичара.

Кусерово познавање могућности барокног оркестра видљиво је у његовим свитама, које су писане у духу лилијевског, односно француског стилског проседеа ослоњеног на „плесни" потенцијал музике и на смену такозваних карактерних комада.

Емисију уређује Ксенија Стевановић

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом