Опера Фридриха Великог

Оперски укус Фридриха Великог је у великој мери одредила његова наклоност према композиционом стилу Јохана Адолфа Хасеа, немачког композитора образованог у Италији, који је тридесетих и четрдесетих година 18. века важио за најпопуларнијег оперског ствараоца у немачким земљама. Фридрихову предилекцију откривају како инструкције које је упућивао свом оперском композитору Карлу Хајнриху Грауну, тако и дугачак списак Хасеових опера које су постављане у Берлину. Иако Фридриху никада није пошло за руком да у својој оперској кући у Берлину уприличи премијеру неке од Хасеових опера, само годину дана након отварања новог здања опере 1741. године берлинска публика имала је прилику да се упозна са Хасеовом опером на популарни Метастазијев либрето Титово милосрђе. Присутност Хасеове музике у Берлину била је посебно изражена у периоду када је композитр боравио у оближњем Дрездену, на електорском двору, од 1744. године до 1756. У том периоду шест Хасеових опера било је постављено у Берлину и на двору у Потсдаму, у раскошним продукцијама које је Фридрих Велики дарежљиво финансирао. Посебно се истакла поставка опере Напуштена Дидона у децембру 1752. године, на Метастазијев либрето, која је оригинално била компонована за дрезденски двор деценију раније. Неколико месеци након Берлинске премијере дела, уприличена је и Хасеова посета Фридриховом двору у Потсдаму, где су му биле указане посебне почасти.

Током педесетих и шездесетих година 18. века Хасеов стил је у свету опере почињао да се сматра застарелим, те су његове опере извођене све ређе. Берлинска оперска сцена је, међутим, по овом питању била изузетак, управо захваљујући дубоком поштовању које је Фридрих Велики гајио према Хасеовом опусу. Две Хасеове опере писане средином педесетих година 18. века - Сулејман и Артемизија - сасвим изузетно су писане не на Метастазијова либрета, већ на стихове младог песника и Метастазијевог штићеника Ђованија Амброђа Миљаваке, а друга од ове две опере је касније постављена и у Берлину. Либрето Артемизије доноси причу из историје Старе Грчке, о Артемизији - владарки Карије, грчке провинције у Малој Азији, која је постала персијска вазалка и учествовала у бици код Саламине, као и о њеној легендарној љубави према Дардану, сину Зевса и Електре. Занимљиво је да је у 17. веку био популаран истоимени оперски либрето Никола Минатија, први пут изведен са музиком Франческа Кавалија 1657. године, али да се Минатијев либрето не ослања на античку, већ на историју Млетачке републике.

Аутор емисије Срђан Атанасовски