Метрополитен опера – Ђузепе Верди: Аида

Латонија Мур је рођена у Хјустону. Завршила је Универзитет Северног Тексаса, где је прво студирала џез певање. Међутим професори су је убедили да се окрене оперској уметности. Иако врло млада, добитница је више престижних награда као што су: прва награду на Интернцаионалном конкурсу Опере из Марсеја (2003), прва награда на Интернационалном такмичењу италијанске опере у Дрезедну (2002), прва награда на Националној аудицији Метрополитен опере (2000). Летонија Мур је певала Аиду прошле сезоне у Краљевској оперу Ковент гарден у Лондону, као и у Хамбрушкој државној опери. Такође, остварила је улоге Лукреције у Вердијевој опериДвојица Фоскара у Театру Верди у Трсту као и опери у Билбау. У Хамбургу је певала Мадам Батерфлај, као и Амелију у Вердијевом Балу под маскама.

Виолета Урмана је први пут певала Аиду у сезони 2009-2010 за време обнове ове опере на сцени Мета. Иначе, у овој оперској кући остварила је улоге у Понкијелијевој Ђоконди, ШтраусовојАриадни на Наксосу, Пучинијевој Тоски, Вагнеровом Парсифалу и ВердијевомАтили. Блајт је до сада виђена у бројним улогама у Мету, а ове године смо је слушали као Едуиђе у Хендловој Роделинди, којом је започета овогодишња сезона радијских преноса.

Марчела Ђорданија смо пратили као Ернанија прошле суботе, а на сцени Мета овај тенор се појављивао и као Пинкертон у Пучинијевој Мадам Батерфлај. Ладо Атанели је изводио велики број сјајних баритонских улога попут Жермона у Травијати, док је у току ове сезоне ангажован као Скарпија уТоски, Клагарт у Бритновом Билију Баду и Комтур у Дон Ђованију.

Најспектакуларнија и најмонументалнија Вердијева опера написана је по поруџбини египатског кедива Исмаил-паше у склопу церемонија које су пратиле велики улазак Египта на модерну политичку сцену тадашњег света. Наиме, 1869. године отворен је Суецки канал, као и Каирска опера која се по својој величини и грандиозности могла мерити са највећим оперским кућама у Европи. Као предложак за радњу Аиде послужио је текст француског египтолога Огиста Маријета, Кедивовог пријатеља. Верди је затим писање либрета поверио Антонију Гисланцонију, са којим је претходно сарађивао на опери Моћ судбине. Премијера опере је била 24. децембра 1871. године у склопу инаугурације монументалног здања Каирске опере.

У првом чину опере налазимо се на египатском двору где се спрема војни поход против побуњених Етиопљана који угрожавају јужне границе царства. Египатски војсковођа Радамес је заљубљен у заробљену етиопску принцезу Аиду, док је истовремено прирастао срцу фараоновој ћерки Амнерис. Са друге стране овог емотивно ангажованог љубавног троугла налазе се египатски фараон, врховни свештеник Рамфис и Аидин отац Амонасро. Ови мушкарци, жељни власти и освете, спречиће љубав Аиде и Радамеса, осујетивши при том и срећу саме Амнерис.

Други чин је посвећен откривању Аидиних правих осећаја према Радамесу, што Амнерис чини љубоморном  и очајном. Пошто је египатска војска победила непријатеље, спрема се велики тријумфални марш војника на челу са Радамесом. У питању је једна од најспектакуларнијих сцена у историји опере - чувени Тријумфални марш из Аиде, својеврсна балетско-хорска жанр сцена. Међу заробљеним Етиопљанима налази се и њихов краљ Амонасро, иначе Аидин отац.

Трећи чин се одвија на обалама Нила и посвећен је интимној драми уклетих љубавника. Амонасро приморава Аиду да од Радамеса сазна тајну о положајима египатске војске, како би Етиопљани били спремни да узврате свим средствима. Аида невољно пристаје, из дужности према оцу. Љубавници једино сањају о бегу и заједничком животу, али горка реалност се отвара пред њима. Радамес својој драгој открива положај египатске војске, а Амонасро покушава да убеди младог војсковођу да пређе на етиопску страну. Тада их Амнерис све оптужује за издају. Радамес успева да омогући бег Аиди и њеном оцу, док се сам предаје суду и казни египатског фараона и свештенства. У последњем, четвртом чину, Радамес бива осуђен на смрт, иако Амнерис, која се каје, покушава да га спасе. Војсковођа је одлучио да се препусти судбини, срећан јер је Аида преживела битку са Египћанима у којој је погинуо њен отац и сада ће она постати етиопска краљица. Амнерис проклиње своју љубомору, али извршење казне је неминовно - Радамеса затварају живог у гробницу. Док се Амнерис са свештеницама моли богу Птаху над надгробном плочом, у самој крипти Радамеса чека изненађење. Унутар гробнице је и Аида која се вратила у потаји како би умрла заједно са својим љубавником. Опера се завршава потресним контрапунктом опроштаја од овоземаљског света Аиде и Радмеса  и молитве за мир очајне Амнерис.

Уредница преноса Аиде: Ксенија Стевановић.

Метрополитен опера, сезона 2011/2012

Преносе реализују уреднице музичке редакције Трећег програма: Ивана Неимаревић, Светлана Матовић, Ђурђија Вучинић и Ксенија Стевановић.
Спикер: Александар Божовић

Директни преноси представа из Сезоне Мет опере 2011/2012 реализују се уз подршку Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији. Од 3. децембра 2011. до 5. маја 2012. слушаоци у Србији ће бити у прилици да директно са позорнице у Њујорку чују гласове оперских звезда као што су:Ана Нетребко, Натали Десе, Рене Флеминг, Марчело Алварез, Андреас Шол, Јонас Кауфман, Маријуш Квиечен, Дмитри Хворостовски, Хуан Дијего Флорес и други.