20. век – Петар Коњовић
Емисију посвећујемо музици Петра Коњовића, једног највећих домаћих музичких стваралаца прошлог века.
Коњовић је рођен у Чуругу 1883. године. Гимназију је завршио у Новом Саду, а затим је прешао у Српску учитељску школу у Сомбору где му је музику предавао искусни хоровођа и музички писац Драгутин Блажек. Петар Коњовић, тако, врло рано почиње да диригује хором, а његове прве музичке кораке обележио је у највећој мери управо контакт са вокалном музиком,, која ће и остати предмет његовог највећег интересовања током целе каријере. Студије композиције завршава у Прагу, а након бројних намешетња, постаје професор на Музичкој академији у Београду, а 1946. године и члан Српске академије наука и уметности.
Коњовићева најзначајнија инспирација је фолклорна музика, а централно место у његовом опусу заузима вокално-инструментална музика у оквиру које је и постигао највеће успехе. Своја дела базирао је на говорним инфлексијама које дефинишу како вокални, тако и инструментални део његових композиција. Његова естетика се ослањала на остварења Модеста Мусрогског, Александра Бородина и Леоша Јаначека, као и на рад Стевана Мокрањца. На подручју инструменталне музике истичу се његова Симфонија у це-молу, Јадрански капричо и симфонијска поема Макар Чудра.
У емисији 20. век слушаћете соло песме које носе називе Под пенџери, Шансон, Ишчекивање и Сабах, као и Симфонијски триптихон из опере Коштана.
Аутор емисије Бранка Поповић.
Коментари