Алесандро Страдела: ораторијум "Свети Јован Kрститељ"

Биографија Алесандра Страделе је вероватно једна од најживописинијх у историји музике, тако да су у XIX веку написане чак три опере о његовом животу. Познато је да је убијен у Ђенови 25. фебруара 1682. године, али напорима музиколога данас је његов живот добро документован, а на светло дана су изведена бројна дела која је овај значајни композитор написао за време своје бурне каријере. Иако је током целог свог живота имао проблема са законом, као и са љубоморним мужевима, што је на крају и довело до његовог убиства, Страдела није био само смео у свом приватном животу, већ је био неспутан и када је музика била у питању. Петнаест година пре Корелија ће започети експерименте са формом кончерта гроса, утирући пут устаљењу овог жанра као најпопуларнијег вида инструменталне музике управо кроз деловање његовог млађег римског колеге. Страделин утицај је био снажан и на пољу вокално-инструменталне музике сежући све до Хендла. Његова вокална музике јесте најзначајнији опус у овом домену до појаве Алесандра Скарлатија.

Страделина вокална музика је гипка и прати инфлексије и значење речи. Каденце се користе само на значајним местима, док Страдела иначе инсистира на сталном течном мелодијском протоку тако што одлаже каденционе одсеке. Такође, да капо арије су ретке, а честе су употребе ариоза како би се избегла монотонија речитативних одеска.

Ораторијум Свети Јован Kрститељ је написан 1675. године у Риму као поруџбина Фирентинског братства, које је окупљало припаднике најбољих тосканских породица које су истовремено биле и водећи банкари вечног града. Страдела је у том тренутку био на врхнуцу каријере, а фирентинско братство је за своје потребе окупљало најбоље римске музичаре. Занимљиво је напоменути да је међу члановима оркестра био тада изузетно цењени виртуоз на виолини Арканђело Корели, који је тек стигао у Рим. Свирачи су били организовани у кончертино солиста и бројнији кончерто - што је подела коју ће касније преузети форма кончерта гроса. Овакву поделу ћете чути током целог ораторијума, а посебно је интересантан крај дела - ораторијум се завршава на доминантном акорду, евоцирајући на тај начин страх и упитаност коју осећају Ирод и Салома пред последицама свог страшног чина.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.