Радомир Константиновић: Парадоксалне љубави

Циклусом ОТИСАК ВРЕМЕНА представљамо Константиновићеве литерарно-филозофске рефлексије које је аутор, у раним годинама Трећег програма, сам читао сваког другог петка у емисији Радомир Константиновић прелистава часописе. Занимљиво је да су ови текстови, које први пут репризирамо, писани искључиво за наш програм и нису нигде штампани. Настали су непосредно пре култног есеја Философија паланке, објављеног у другом броју часописа Трећи програм за 1969. годину.

■    ■    ■

У вечерашњој емисији ОТИСАК ВРЕМЕНА (петак, 2. март 2012) можете слушати Константиновићев текст Парадоксалне љубави који је емитован на Трећем програму 20. јануара 1967. године. Аутор коментарише чланак есејисте Сретена Марића, Гласници апокалипсе објављен у часопису Израз.

„Професор Марић, стручњак за француску литературу, али и филозоф, пише овде поводом новога сликарства, неку врсту пролегомене за анкету коју овај часопис, изгледа, има намеру да покрене. Онај ко познаје досадашње радове Марићеве, зна да је он надасве велики љубитељ свега што човек, у областима духа, може да оствари. Он је радознао, у њему има нечега од незасите глади радозналца, али и нечега од старог кова интелектуалца-песника који, способан да се свему адаптира, ванредно сугестибилан, прецизног слуха, представља једног из породице (данас тако ретких) наследника последње ренесансне формуле оваквог зналца-љубопитљивца. Он би да буде свестран, он се нештедимице даје свугде. Он се не пита шта ће се са њим за то време десити, као што се човек-путник, ношен ветром путовања од једног до другог пејсажа, не пита неће ли његову сопствену личност пејсажи да разграбе, тако да њему самом неће остати ништа. Помало налик на огледало, по том рефлектовању свих ствари у њему, али не мање и по лакоћи с којом се креће, од једног до другог питања, он је (као и огледало уосталом), једна провокација. Погледајте само како је скакутава, како је ћудљива његова мисао у последњем чланку, у часопису Израз. Он је једном код изложбе МЛАДИХ НА БИЈЕНАЛУ, други пут код Лисијена Голдмана, затим код филозофа Фукоа, увек свуда код куће, али због тога, нема сумње, један бескућник..."

Уреднице циклуса: Радмила Глигић и Оливера Нушић.