Ђорђо Агамбен: Голотиња

Однос глумца и маске (persona) која му је додељивана у позоришту старог Рима истовремено је осликавао и начин на који је појединац стицао идентитет. Персона, као политичка и правна моћ римског грађанина, означавала је и друштвени идентитет (персоналност као припадност заједници слободних људи), да би, под утицајем стоицизма, на одлучујући начин допринела разумевању моралне особе. У оквиру ове парадигме морална особа се конституише "кроз приањање и истовремени отклон у односу на друштвену маску: безрезервно је прихвата и истовремено се од ње готово неприметно одмиче".

Крајем XIX века, са појавом Бертионовог система идентификације преступника заснованом на антропометричком мерењу и фотографисању, долази и до преображаја појма идентитета, који се више не успоставља путем односа појединца и његове друштвене улоге, већ се изграђује на основу биолошких података са којима сам појединац, будући да су потпуно независни од његове воље, не успева да успостави никакав однос. У том смислу, конституисање субјективности (или личне етике појединца) више није повезано са моментом признања осталих чланова заједнице, нити је резултат способности субјекта да прихвати друштвену улогу, а да се при томе са њом не поистовети у потпуности. Савремени идентитет је стога, према Агамбеновом мишљењу, идентитет без особе, услед чега и етичке категорије, конципиране старом парадигмом, губе свој смисао и морају изнова бити промишљене.

С италијанског превео: Иво Кара-Пешић.

Књигу Ђорђа Агамбена Голотиња ускоро ће објавити издавачка кућа Ренде из Београда.

Циклус приредила: Ана Петковић.

Уредник: Иван Миленковић.