Бетовенове мецене

Међу аристократама који су подржавали Бетовена, посебно место најпосвећенијег поклоника великог мајстора свакако припада надвојводи Рудолфу. Рођен 1788. године као најмлађи син цара Леополда II, надвојвода Рудолф је као шеснаестогодишњак почео да узима часове клавира код Бетовена, а касније је постао и његов једини ученик композиције. Однос Бетовена и Рудолфа био је изразито присан, а композитор је ученику посветио низ својих ремек-дела, попут Четвртог и Петог клавирског концерта, клавирских соната Лезадје (Les Adieux) и Хамерклавир и Мисе солемнис. Надвојвода Рудолф био је једини Бетовеновов мецена који није банкротирао и који је преживео ратове са Наполеоном, те је у последној деценији Бетовеновог живота рента коју му је Рудолф исплаћивао била један од композиторових ретких сигурних новчаних прилива. Бетовен је надвојводи Рудолфу посветио и један од својих последњих и најспецифичнијих опуса - Велику фугу за гудачки квартет. Оригинално је ово дело било замишљено као финале Гудачког квартета у Б-дуру опус 130, али је након премијере дела, Бетовен на захтев издавача пристао да за квартет напише мање амбициозни завршетак. Сложени и опсежни финални став започиње увертиром у којој се излажу три супротстављене варијанте исте теме од којих затим свака добија опсежну фугу, да би се у коди теме најпре зачуле у унисону, а затим у здруженој завршној стрети.

Један од најамбициознијих Бетовенових младих савременика свакако је био Франц Шуберт. Почев од 1824. године, Шуберт је покушавао да се бечкој публици представи као Бетовенов наследник и то је чинио не само тако што је публици представљао дела у жанровима који су се везивали за Бетовена, већ и градећи одговарајуће друштвене односе. Шуберт је покушао да издејствује одговарајуће позиционирање у традицији аристократског меценства тако што је своју прву штампану клавирску сонату (у а-молу, Д. 845), посветио надвојводи Рудолфу. Шуберт није познавао Рудолфа нити је био у било каквом односу са њим. Избор надвојводе Рудолфа, међутим, није случајан: од свих запаженијих Бетовенових мецена он једини није претрпео финансијску пропаст и имао је најзначајнији друштвени положај. Поред тога, био је најафирмисанији као аматер - љубитељ музике, чак и као композитор. Колико је познато, ова Шубертова посвета није имала никакав резултат у смислу финансијске сатисфакције коју је композитор добио од Рудолфа.

Аутор емисије Срђан Атанасовски