Историјски снимци

Каријера Глена Гулда је свакако једна од најзанимљивијих у свету музике. Медијске манипулације овог уметника су обухватале концертна извођења, радијске и телевизијске перформансе, текстуалну праксу, компоновање, дириговање, студијске активности, филм, као и комбинације свега поменутог. Наравно, централно подручје међу његовим активностима била је музика. Гулдов револуционарни акт напуштања концертних активности и посвећивање презентацији музике путем других, најпре, електронских медија, изменио је како однос друштва према музици као свакодневној појави, тако и однос према музици као уметности.

Бергова Соната опус 1 и Кшенекова Соната број 3 из опуса 92, забележене су током једне од Гулдових студијских сесија која је трајала два дана (1958. године). За разлику од тога, Вебернове Варијације опус 27 и Концерт за 9 инструмената опус 24, забележени су током Гулдових радијских наступа, 1954. односно 1977. године. Иако се, из пијанистичке визуре не може уочити неки значајнији контраст између ова два вида медијске праксе, разлика је управо у приступу клавиру. У првом случају он је примарни извор звука који се у процесу технолошке обраде обликује у оно што ће се назвати „снимак композиције", док је у другом, клавир заједно са извођачем објект масовне и истовремене мултипликације чина интерпретације. Наравно, захваљујући архивама Си Би Си-ја, снимци тих живих радијских извођења су данас сачувани, али се њихова улога у Гулдовој заоставштини битно разликује од његових студијских снимака.

Аутор емисије Милан Милојковић.