Опере - Здењек Фибих: Шарка

Сиже опере се базира на такозваном "рату девица" из митске историје Чешке. Овај догађај се први пут помиње у хроници у стиховима из XIV века чији је аутор био Далимил. У XIX веку, за време националног препорода и стварања чешке националне школе, ова прича је постала омиљена тема у чешком сликарству и књижевности. У музици, најпознатији примери коришћења ове теме су Сметанина симфонијска поема Моја домовина, као и Јаначекова прва опера Шарка.

Шарка је једна од ретких опера чешке националне школе која комбинује чешку митологију и еротско-љубавни сиже. Истовремено, ово је Фибихова уметнички најуспешнија опера, где његов особени лирски и мелодијски таленат сија у пуно сјају. По премијери 1897. године Фибихова опера је постала његово најпопуларније и најизвођеније дело, а насловна улога је привукла неке од најбољих чешких сопранисткиња.

У првом чину, Власта на светом жртвеном месту, тугује због смрти Либуше, којом се окончало доба владавине жена. Либушин супруг Пшемисл је сада преузео сву власт и искључио жене из његовог већа. Властина размишљања прекида енергична Шарка која није спремна да се помири са овом ситуацију. Она захтева да жене траже своја права. Приближавају се мушкарци уз звуке оркестарског марша чија тема се већ чула у увертири. Пшемисл позива своје пратиоце и првосвештеника Витораза да принесу жртву богу Сварогу. Шарка дрско прекида њихов ритуал. Пшемисл је помирљив, али ипак одбија Властину молбу да се женама врате њихова права. Шарка и остале жене заклињу се на освету, посебно истичући Цтирада, који им се учинио веома непријатељски настројен.

У другом чину у густој шуми води се крвави рат између мушкараца и жена. Ратнице се окупљају и доносе вести о својим победама. Либина и Сватава доводе групу женских заробљеница које је Цтирад повео као пратњу сватовима свог пријатеља. Шарка моли Власту да јој допусти да се обрачуна сама са њим, а да све остале оду у њихово утврђење Дјевин. Оставши само са одабраном групом ратница, она им наређује да је вежу за стабло храста на које Цтирад мора да наиђе на свом путу и говори им да јој притрче у помоћ тек када дуне у свој рог. Цтирад је изненађен када нађе везану Шарку и одмах је ослобађа. Овај великодушни потез одушевљава Шарку која схвата да се њена мржња претвара у љубав. Јасно је да ни Цтирад није равнодушан, и ускоро они падају једно другом у загрљај. Шарка му признаје замку коју је смислила за њега, а Цтирад неустрашиво сам дува у рог. Када се појаве остале ратнице Шарка говори да је Цтирад њен и да само она има право да му одузме живот.

У трећем чину Пшемисл и његови ратници напредују према Дјевину, вођени Шарком, која је напустила женски табор како би спасила Цтирада. Појављују се ратнице са везаним Цтирадом, који пева да се не боји смрти. Окупљене жене призивају богињу смрти Морадну, када се Шарка открива и моли за Цтирадов живот. Када Власта то одбије и осуђује и њу на смрт као издајицу, Шарка даје сигнал мушакрцима да се појаве. У краткој бици жене су сатеране у теснац. Спрема се олуја, а из облака се појављују духови погинулих жена које позивају Шарку. Чак ни Цтирадова љубав је не може спасити, Шарка се са стене баца у смрт.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.