Мајстори барока - Кристоф Грaупнер
Премијерно представљамо снимке Граупнерових солистичких концерата за фагот, шалмај и виолину, које је прошле године објавила дискографска кућа "Карус".
Кристоф Грaупнер, мајстор немачког барока, савременик Јохана Себастијана Баха, Георга Филипа Телемана и Фридриха Хендла, највећи део свог живота и каријере провео је на двору у Дармштату. Постао је капелмајстор оркестра Ландграфа од Хесе-Дармштата 1711, и на тој позицији остао све до 1754. године када је изгубивши вид морао да се повуче. Познато је да је Граупнер био први избор, после Телемановог одустајања, за позицију кантора цркве Светог Томе у Лајпцигу, али је ипак одлучио да остане у Дармштату пошто му је Ландграф понудио боље услове и побољшао генерално финансијско стање оркестра којим је руководио. Када је чуо да је Јохан Себастијан Бах постављен на ово место, он је упутио учтиво писмо градском већу Лајпцига, у коме је препоручио свог колегу као музичара коме треба указати пуно поверење.
Данас се Кристофу Граупнеру може приписати око 44 концерта написаних у периоду између 1724. и 1745. године. У њима су приметни његов сензибилитет за звучну боју, тембралну разноликост и фаворизовање дрвених дувачких инструмената. У формалном смислу Граупнер прати вивалдијевску троставачну структуру, као и стандардни образац дијалогизирања на линији кончертино-рипјено.
Претпоставља се да је Граупнер написао концерте за фагот за виртуоза на овом инструменту Јохана Кристијана Клоча, који је постао члан Дармштатске капеле 1735. године, док су дела за шалмај компонована за Карла Јакоба Гоцијана, око 1754. године.
Уредница емисије Ксенија Стевановић.
Коментари