Опере – Антонио Вивалди: Пророчанство из Месеније

Слушаћете снимак светске премијере реконструисане верзије последње опере Антонија Вивалдија - "Пророчанство из Месеније", која је изведена 17. новембра у оквиру фестивала Опера Рара у Кракову. Реконструкцију у облику пастиша сачинио је Фабио Бјонди, који је и дириговао ансамблом "Еуропа галанте". Овај ексклузивни снимак део је размене у оквиру серијала ОПЕРСКА СЕЗОНА ЕУРОРАДИЈА 2011/2012.

У главним улогама чућете тенора Магнуса Ставеланда као Полифонта, сопран Ан Халенберг као Меропу, мецосопрана Лауру Полверели као Ептида и Клеона, алта Ромину Басо као Елмиру, мецосопрана Јулију Лежњеву као Трасимеда, сопрана Франциску Готвалд као Личиска, контратенора Шавијеа Сабата као Анасандра.

Вивалди је стигао у Беч 1740. године, надајући се да ће добити службу при хабсбуршком двору и заштиту Карла VI. Започео је пробе за Пророчанство из Месеније на либрето Апостола Зена, дело које је први пут, врло успешно, изведено у Венецији 1738. године. Међутим, Вивалдијеве планове је осујетила смрт хабсбуршког владара, јер је у једногодишњем периоду жалости било забрањено извођење опера. Потрага за патроном и финансијске тешкоће утицале се на Вивалдијево ионако нарушено здравље, који је преминуо у јуну 1741. године у Бечу, где је сахрањен уз звуке «звона за сиромашне»: Његови пријатељи су успели да Пророчанство из Месеније поставе на сцени почетком 1742. године.

Пророчанство из Месеније се сматрало изгубљеним Вивалдијевим делом све док није, недавно, откривен либрето са његове бечке премијере у Конгресној библиотеци у Вашингтону, иако је сама музика изгубљена. Вечерас ћете стога чути реконструкцију коју је припремио Фабио Бјонди, тако што је изабрао увертиру и друге инструменталне одломке, пронашао арије чије су почетне речи сличне онима из оригиналног либрета, а потом сам компоновао речитативе. Бјонди се окренуо и аријама других композитора, тако да је модерно Пророчанство из Месеније једна врста «пастиша» - форме која је било изузетно популарна у барокно доба. Већина позајмљених нумера, њих девет, долази из опере Меропа Ђеминијанија Ђакомелија, која је написана на исти либрето као и Вивалдијева опера. Чућете и по једну арију Рикарда Броскија и Јохана Адолфа Хасеа. Све остале арије су Вивалдијеве и потичу из његових шест опера насталих у периоду од 1726. до 1737. године: Атенаида, Катон у Утици, Дорила у храму, Фарнак, Гризелда и Семирамида.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом