Бетовенове мецене

Гроф Фердинанд фон Валдштајн од 1788. године боравио је у Бону при двору бонског електора, где је упознао младог пијанисту и композитора Лудвига ван Бетовена и постао његов најватренији заштитник. Иако је Бетовен био у служби при електорском двору, имао је доста слободног времена за музичке активности ван двора, те је највише времена проводио у салонима виђених бонских аристократа. Након прве посете Бечу, 1787. године, смрти Моцарта 1791. године са којим је Бетовен желео да се усавршава, али и похвалног сусрета са Хајдном приликом његовог пропутовања кроз Бон јула 1792. године, Бетовен се, уз одобравање електора, запутио у Беч како би постао Хајднов ученик. Гроф Валдштајн је, по свему судећи, имао одлучујућу улогу у подршци Бетовену да крене у Беч, а Бетовен је исте године написао и осам варијација на тему грофа Валдштајна у Це дуру, за клавир четвороручно. Приликом одласка, Бетовену су пријатељи даривали споменар у коме је Валдштајн уписао следеће речи:

Драги Бетовене, идете у Беч како бисте испуњавању своје дуго потиснуте амбиције. Геније Моцарта је још увек у жалости ридајући над смрћу свог ученика. Она је нашла уточиште, али не посвећеност са неисцрпним Хајдном; кроз њега она жуди да се поново са другим сједини. Уз помоћ истрајног рада примићете Моцартов дух из Хајднових руку.

Читајући данас ове речи, можемо закључити да је Валдштајн један од родоначелника наратива о „бечким класицима", који је темељ Бетовенове репутације генија и који је уграђен у вредности систем традиције уметничке музике.

Међу најзначајнијим заштитиницима Лудвига ван Бетовена у последњим годинама 18. и првим годинама 19. века убраја се и кнез Лобковиц, који је у својој палати у Бечу одржавао врхунски оркестар и окупљао бројне музичаре и композиторе. Палата кнеза Лобковица је, између осталог, била место полуприватне премијере Симфоније Ериоке, а касније и Пете и Шесте симфоније. Међу бројим делима које је Бетовен посветио кнезу Лобковицу налази се и такозвани „Троструки концерт", односно Концерт за клавир, виолину и виолончело у Це дуру опус 56, који је објављен 1807. године, а премијерно изведен у палати Лобковица маја наредне године. Један од инспиратора Бетовеновог дела био је Антон Крафт и његова вештина владања виолончелом. Крафт, виолончелиста и композитор, који је претходно био део ансамбла Естерхазијевих и Хајднов ученик, почев од 1796. године био је у служби Лобковица, а наступио је и као солиста на праизведби Бетовеновог дела. У овом периоду и композиције самог Крафта показују значајан отклон од његовог ранијег хајдновског опуса и сродност са Бетовеновим изразом.

Аутор емисије Срђан Атанасовски.