"Квир" идентитети

Душан Маљковић у тексту Како хулиганизовати непријатеља: „квир" универзализација против политике идентитета покушава да испита да ли се „квир" (queer) може посматрати "као joш један уопштен, али ипак посебан идентитет, који не прави разлику у контексту стандардне поделе на хомо/би/хетеросексуалност и тзв. политике идентитета, те да понуди другу опцију у оквиру политике универзализма - „идентитет без идентитета" као трансгресију „квира". Такође, аутор испитује могућности за промену стандардне активистичке политике, уз критику недостатка рефлексије „класне борбе" - истражујући да ли је та врста политике бесповратно интегрисана у либерални капитализам; повезујући појам мањинског идентитета (укључујући и „геј идентитет") с ратом у Босни; осветљавајући нестанак социјалних и разлика „животног стила између хомосексуалаца и хетеросексуалаца". На тај начин, по Маљковићевом мишљењу, може се стићи до „постквир" будућности у којој су сексуални идентитети „детериторијализовани" у разноврсне сексуалне праксе и деконструисани до нивоа безначајности.

Слободан Антонић у тексту Геј покрет и борба за признатост истиче да геј покрет као и остали друштвени или политички покрети, није хомоген. Матица овог покрета, поготово у САД, захтева од својих припадника одрицање од свих насилних метода, те строго усредсређивање друштвене борбе у област људских права. Ипак, на рубовима покрета, али каткад и у матици, налазимо појаве агресивног изражавања нетрпељивости према другачијим вредносним становиштима, „захтев за активирање репресивних институција државе ради ограничавања јавног изношења таквих становишта, коришћење јавних увреда те социјалног притиска за застрашивање појединаца који се не слажу с појединим тачкама геј програма или подржавају контрапокрет традиционалних хришћана, као и настојање да се у потпуности реглементарише јавни дискурс по матрици 'политичке коректности" пише Антонић.

Текстови ће бити објављени у часопису Нова српска политичка мисао.

Уредница циклуса Оливера Нушић