18. век - Клавирске композиције Муција Клементија
Муцио Клементи био је једна од најживописнијих и најутицајнијих фигура у музици 18. века. Рођен у Риму 1753. године, Клементи је одрастао у Дорсету, у породици Питера Бекфорда, који је практично усвојио дечака, пружајући му прилику да стекне образовање и манире британског џентлмена. Клементи је постао један од највећих пијанистичких виртуоза, наступајући широм Европе, а 1781. године, чак се упустио и у легендарно такмичење у свирању на клавиру са младим Моцартом.
Клементија су музички писци у 19. веку називали "оцем савремене клавирске технике" и "зачетником романтичарског пијанистичког виртуозитета". Образован на делима Доменика Скарлатија, Јохана Кристијана Баха и Јозефа Хајдна, Клементи је развио течан, легато стил свирања, који су после наследиле генерације пијаниста, од Џона Филда, преко Игнаца Мошелеса, Карла Чернија, Јохана Непомука Хумла и Бетовена. Клементи је био не само извођач већ и успешни издавач, те су његове композиције штампане и дистрибуиране широм Европе. Клементијев углед се крајем 18. века могао поредити само са Хајдновим утицајем, посебно после 1790, када је престао да се бави извођењем и посветио углавном компоновању и издаваштву. Посебно важан био је његов уговор са Бетовеном, који је као велики поштовалац Клементија, старијем композитору уступио сва права за штампање својих композиција у Енглеској, те је и компоновао већи број дела управо за ово тржиште.
Уредница емисије Ивана Неимаревић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари