Трибина композитора у Бечу
У емисији МУЗИКА ВИВА представљамо дела Јасне Величковић, Ање Ђорђевић и Бранке Поповић које су представљале Србију на прошлогодишњој 58. по реду Међународној трибини композитора Унеска у Бечу. Свака од ових ауторки је показала самосвојан и карактеристичан поетички свет, који се бескомпромисно негује и ретко кога оставља равнодушним.
Дело Last song Јасне Величковић освојило је представнике 29 радијских станица присутне на овој смотри, те је уврштено у категорију препоручених дела 58. Трибине, као једна од 11 изузетних композиција коју све чланице Европске радиодифузне уније имају обавезу да емитују и промовишу. Јасна Величковић већ деценију живи и ради у Амстердаму и Хагу где је завршила постдипломске студије на Краљевском конзерваторијуму, а композиција Last song је између осталог била номинована за једно од 10 најбољих дела насталих у Холандији у 2011. години. У овом делу Величковићева користи источноафричке удараљке мбире и калимбаса чији звук изазива помоћу електромагнетног поља посебно конструисаних калемова. Тако настаје „тиха игра аликвотних одзвука", из које израњају кратке мелодијске фразе. На овом фону, потом се одвија „семпл епизода" - Јасна Величковић уводи снимак песме Im Abendrot -Вечерње руменило из циклуса Четири последње песме Рихарда Штрауса у извођењу Гундуле Јановиц и Херберта Карајана. Овај „реални цитат" наизглед прекида „игру мбира", да би попут духа, нестао у белом шуму свог електроакустичког окружења.
Дело In nuce за соло виолу Бранке Поповић слушаћете у извођењу Наташе Станојевић. Бранка Поповић дипломирала је музикологију и композицију у класи Зорана Ерића на Факултету музичке уметности у Београду. Постдипломске студије из композиције, завршава у Лондону на Гилдхол школи за Музику и драму у класи Џудит Бингам. Студент је докторских студија композиције на Факултету музичке уметности у Београду у класи Зорана Ерића. Композиције су јој извођене у оквиру Међународне трибине композитора, КоМА фестивала, Бертвисл фестивала у Лондону, и других.
Наслов композицији - In nuce преводимо као У ораховој љусци, а овај опис добро пристаје деликатном, минималистичком композиционом језику Поповићеве. Из малих кластера тонова, из тишине, из ембриона звука настаје ово дело чипкасте сонорности, те концизне и јасне композиторске интенције.
Вокално-инструментални комад Евиан у Спреју Ање Ђорђевић је инспирисао настанак сценске кантате Атлас, најновијег дела ове ауторке којим она наставља своје истраживање односа музике и сцене, нове употребе изражајности гласа, успостављајући нове тенденције вокалне лирике у српској музици. Да напоменемо, Ања Ђорђевић је активна и као стваралац и вокална перформерка. Њена музика је полигон за разговор са делима претходних епоха, са оним мелодијама које су је обликовале, које јој се допадају, које жели да поседује. Истовремено Ања Ђорђевић је као извођачица дубоко везана за простор сцене, спајајући у својим делима искуство «музичке» апстрактне комуникативности и физичког искуства позорнице и тела. Такав је случај са делом Евиан у спреју, а сама ауторка каже: Евиан је моменат предаха али и понирања у значајне тренутке детињства, и пре свега се тиче везе са мајком преко музике и њеног певања. Евиан то је "безбедно" место, оаза, драгоцени извор.
Уредница емисије Ксенија Стевановић.
Коментари