Музичка младост Фридриха Великог

Још од малих ногу Фридрих Велики је почео да свира флауту, не би ли израстао у вештог флаутисту-аматера. Упознавши се 1728. године са Јоханом Јоакимом Кванцом, Фридриху је пошло за руком да овог врсног композитора и флаутисту - тада у служби дрезденског двора - ангажује као личног учитеља, због чега је Кванц у наредних 12 година два пута годишње долазио у Берлин. Коначно, када је Фридрих ступио на пруски трон 1740. године, понудио је Кванцу скоро три пута већу зараду од оне коју је овај композитор имао у Дрездену, како би уређивао приватне вечерње концерте на краљевском двору. Кванцова камерна дела за флауту, настала тридесетих година 18. века, упркос интимној атмосфери задржавају виртоузни третман деонице омиљеног Фридриховог инструмента.

У периоду између 1736. године и ступања на трон - 1740. године, резиденција престолонаследника Фридриха је био замак Рајнсберг, где је принц имао прилику да окупи већи број музичара и других уметника. Један од музичара који су били стални гости у Рајнсбергу био је млади Карл Филип Емануел Бах, који је превасходно наступао као чембалиста изводећи солистичке концерте. У то време, Емануел Бах је живео и радио у Франкфурту на Одри, где је био ангажован при универзитету, али је држао и часове чембала. Дела Карла Филипа Емануела Баха која ћете чути у овој емисији наговештавају емпфиндсамер стил, касније доминантно стилско обележје опуса овог композитора.

Аутор емисије Срђан Атанасовски.